Pšenica u dobrom stanju

Na poljima širom Srbije pšenica je u dosta dobrom stanju i ukoliko na leto bude ostvaren prosečan prinos biće dovoljno hlebnog žita do nove žetve iduće godine, izjavio je danas Tanjugu upravnik Odeljenja za strna žita pri Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, akademik Srbislav Denčić.

Uprkos rekordno malim (jesenas zasejanim) površinama, od samo 480.000 hektara, ne bi trebalo da bude problema u zadovoljavanju domaćih potreba za pšenicom, jer u mlinovima i silosima ima zaliha od oko 1,2 miliona tona, tako da bi, uz očekivani novi rod, to trebalo da bude dovoljno, rekao je Denčić.

Stanje pšenice i ostalih strnina je prilično dobro jer je u proteklom periodu bilo dosta snega, a biljkama nisu naškodili ni vrlo jaki mrazevi, pošto su novosadske sorte, koje zauzimaju najveći deo površina kod nas, otporne i na temperature od minus 16, a sa snegom i oko minus 20 stepeni Celizjusovih.

Izmrzavanje biljaka ne očekuje se ni u nastavku zime a parcijalno smanjivanje lisne mase je normalna pojava u ovom vremenskom periodu i one će se uskoro postepeno regenerisati, istakao je Denčić naglasivši da je sad najvažnije obaviti redovno prihranjivanje. Zahvaljujući obilnim padavinama proteklih nekoliko meseci, pšenica ima dovoljno vlage, što će joj i te kako dobro doći u tradicionalno sušnom aprilu, ali ta vlažnost prouzrokuje ispiranje azota u zemljištu i zbog toga ratari posebnu pažnju treba da usmere na taj posao. Prihranjivanje azotnim mineralnim đubrivima, kako je podsetio Denčić, trebalo bi obaviti što pre, u dva navrata i to 60 potrebnih količina biljkama dati ovog meseca a ostatak u drugom, korektivnom postupku sredinom ili krajem marta.

Na osnovu poslednjih analiza zemljišta širom Vojvodine utvrđeno je da je stanje azota u površinskim slojevima zemljišta "jako loše", a pošto taj element dodatna vlaga još ispira, biljke treba dobro prihraniti čim izađu iz stanja mirovanja, rekao je Denčić.

On je napomenuo da su pšenici, ječmu, i drugim ozimim usevima ove niske temperature i sneg dobrodošli i zbog toga što su prilično smanjili broj glodara koji su se veoma namnožili i počeli da uništavaju tek iznikle biljke.