Počela berba malina, prinosi za 15 odsto manji

Naglo sušenje malinjaka usled suše

On je ukazao na mnogobrojne probleme sa kojima se proizvođači suočavaju u ovom trenutku, a pre svega na naglo sušenje malinjaka izazvano nepovoljnim vremenskim prilikama.

Terzić je objasnio da je najpre vladala suša koja je trajala 25 dana, potom je došlo do jakih padavina koje su izazvale veliko isparavanje, nakon čega je ponovo nastupio period visokih temperatura.

Kada je reč o prinosima, Terzić je objasnio da će, uprkos ranijim procenama da će rod biti na nivou od prošle godine ili nešto nižem, ovogodišnji prosečan prinos iznositi oko pet tona po hektaru.

Prinos će ove godine biti manji zbog vremenskih uslova i problema sa zaraženim sadnim materijalom, usled čega se javlja sušenje maline, objasnio je on i podsetio da je prosečan prinos 2008. godine iznosio oko 5,5 tona po hektaru.

Kvalitet maline, uprkos suši, nije loš, naglasio je Terzić i kazao da "svaka sušna godina donosi dobar kvalitet, ali maksimalno smanji rod".

Berba maline je pre desetak dana počela u Lipolistu, a potom i u Ariljskom i Ivanjičkom kraju, precizirao je Terzić i dodao da će berba zbog suše biti vremenski skraćena i trajaće oko 20 do 25 dana, umesto planiranih 30 dana.

Monopolistički stav hladnjača nezapamćen

Govoreći o ovogodišnjoj otkupnoj ceni maline, Terzić je kazao da ona još nije dogovorena.

"Ovakav monopolistički stav hladnjača je nezapamćen", ocenio je Terzić i dodao da maline trenutno nema dovoljno ne samo u Srbiji, već i u svetu i da cena mora biti daleko viša.

Svetska proizvodnja maline 2005. godine iznosila je 450.000 tona, što je za 30 odsto bilo manje nego što je bilo potrebno evropskom i svetskom tržištu, podsetio je Terzić i upozorio da je ta proizvodnja 2008. godine iznosila svega 180.000 tona.

Pojedinci pokušavaju da razlog za nisku otkupnu cenu maline pronađu u svetskoj ekonomskoj krizi i trenutnoj situaciji na tržištu, rekao je on i dodao da ne postoje parametri koji bi to opravdali, jer su đubrivo, preparati, hemijska sredstva i repromaterijal poskupeli za tri puta.

U Lipolistu se maline otkupljuju po ceni od 150 do 170 dinara, u Ariljskom kraju još nisu formirane cene, dok su u Ivanjičkom kraju pojedine hladnjače izašle sa cenom od jednog evra po srednjem kursu na dan predavanja, što iznosi oko 92 do 93 dinara, precizirao je Terzić.

Terzić je izrazio sumnju u tvrdnju hladnjačara da će se posle 30. septembra po završnom računu, izvršiti raspodela dobiti u odnosu 51 odsto - 49 odsto u korist proizvođača, a da se sada isplati jedan evro po kilogramu.

"Unazad 15 godina po završnom računu nikada nismo dobili novac, a raspodela dobiti između seljaka i hladnjačara uvek izostane, jer završni račun bude na pozitivnoj nuli", dodao je on.

Terzić je tom prilikom najavio i da će u narednih sedam dana pojaviti otkupljivači maline iz EU, koji će platiti 200 dinara po kilogramu , a ta malina će direktno cisternama biti transportovana u EU.