Maturant Muharem: Umesto na prošnju, na redovan posao

NOVI SAD - Krug siromaštva, kao što to životne priče oko nas pokazuju, jako se teško zatvara. U tom vrtlogu nesreće najviše je romskih porodica. Ipak, ima izuzetaka koji su uz pomoć drugih ljudi isplivali iz bede. Tako je i Novosađanin Muharem Tahiri, maturant Srednje škole "Dr Milan Petrović", uspeo da uz pomoć roditelja, dobronamernih ljudi i odličnog uspeha u školi, umesto na ulici, bude zaposlen kao majstor serviser u "Auspuh servisu". Piše Građanski list.

Vlasnik auto servisa Milorad Krasavac primio je Tahirija na praksu još u prvoj godini srednje škole. Pokazavši se kao dobar radnik, Tahiri je dobijao platu i ostajao da radi u servisu i preko letnjeg raspusta.

„Vredan je i dobro je izučio zanat. Hoće da uči, sluša starije majstore i čim završi školu, zaposliću ga kod mene", kaže vlasnik servisa.

Ovaj privatni preduzetnik svake godine na praksu uzima po nekoliko učenika iz tehničkih škola u Novom Sadu i okolini i Škole za osnovno i srednje obrazovanje "Dr Milan Petrović". Tako je i Tahiri prvo tu boravio kao đak, a za koji mesec biće i zaposlen.

Zahvalan dobrom majstoru

„Danas je jako teško naći posao. Bez obzira na to što završiš školu, moraš se dobro pomučiti da do njega dođeš. Zbog toga sam veoma zahvalan Krasavcu što mi je omogućio da tu i ostanem" - kazao je Tahiri, koji živi u romskom naselju Veliki rit.

Njemu je, kako je rekao, najbitnije da dobro izuči zanat kako bi pomogao ocu da prehrani porodicu.
Otac nije dozvolio da Muharem i njegova braća prose po ulici, kao što to čine deca iz drugih siromašnih romskih porodica. Vršnjaci u Velikom ritu verovatno mu zavide, jer je na dobrom putu da krug siromaštva u svojoj porodici zauvek zatvori.

Govorim im: Izučite školu

„Mnogi drugari koji žive u Velikom ritu pitaju me kako sam to postigao. Svima govorim da je najbitnije da izuče školu i da budu vredni. Oni žive uglavnom od prikupljanja sekundarnih sirovina, a ima i onih koji prose po ulici. To nije dobar posao", kaže Muharem Tahiri.

Nada se da će biti dobar radnik i dobar roditelj, kao što je to bio njegov otac, i da će i on jednog dana svoju decu izvesti na pravi put.

Tahiri je još u trećem razredu dobio stipendiju Ministarstva prosvete jer je bio odličan đak bez ijedne četvorke.
Stipendiju dobija i danas, jer je i svake naredne godine bio odličan i uzoran đak. Otac mu je invalid, a majka domaćica. Ima tri brata. Sva trojica pohađaju škole. Tahirijevi, kao i ostali Romi, žive u veoma teškim uslovima, ali to ih ne sprečava da svojim radom i poštenjem menjaju svoje živote na bolje.