Jelašić: Više dinara u bankama šansa za kredite

BEOGRAD - Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić izjavio je danas da bi bilo najbolje da banke povećanu dinarsku likvidnost, na osnovu promene strukture obavezne rezerve, iskoriste za odobravanje kredita ili kupovinu državnih zapisa.

Monetarni odbor NBS danas je odlučio da od 18. novembra bankama za pet procenata, sa 25 na 20 odsto, smanji izdvajanja za obaveznu rezervu obračunatu u domaćoj valutu, kako bi se poboljšala njihova dinarska likvidnost.

Na taj način, kako je novinarima u NBS na otvaranju izložbe "Vek osiguranja u Srbiji" rekao Jelašić, odnos dinarskog i deviznog dela obavezne rezerve vraćen je na nivo iz decembra prošle godine.

Guverner je dodao da su tada banke imale problem devizne likvidnosti zbog povlačenja štednje usled globalne finansijske krize, pa je NBS bankama iz njihovih obaveznih rezervi vratila 600 do 700 miliona evra, a za uzvrat povukla dinare u istoj protivvrednosti.

Vraćanjem devizne štednje u banke stekli su se uslovi, prema rečima Jelašića, da se sada iz banaka povuku devize, a njima vrate dinari, čime se jačaju devizne rezerve zemlje i dinarska likvidnost banaka.

Višak dinara banke su u proteklom periodu koristile za kupovinu trezorskih zapisa, što je, kako je ocenio Jelašić, najjeftiniji način finansiranja budžeta, odnosno zaduživanja države.

Trenutno se državni zapisi prodaju po godišnjoj stopi od 11 odsto a referentna stopa po kojoj NBS prodaje svoje hartije od vrednosti je 10 odsto.

Monetarni odbor je danas odlučio da ne menja referentnu kamatnu stopu, a Jelašić je rekao da je veća verovatnoća da će ona u narednom periodu biti smanjivana.

On je naglasio da će odluka o promeni referentne kamatne stope najviše zavisiti od kretanja cena koje kontroliše država.

Srbija ne želi da povlači više od 300 odsto kvote od MMF

On je dodao da se sa MMF-om vode pregovori o povlačenju nove tranše iz stend baj aranžmana od ukupno 2,9 milijardi evra, dodajući da Srbija ne želi da pređe 300 odsto osnivačke kvote koju ima u Fondu, jer bi onda morala da plaća kamatu od preko tri odsto godišnje.

Srbija neće ići preko te kvote, da ne bi plaćala visoke kamate, jer ne želi da poremeti makroekonomsku stabilnost i da povećava ukupnu zaduženost zemlje, kazao je Jelašić novinarima i naveo da se Srbija trenutno u MMF-u zadužila na nivou od oko 150 odsto svoje osnivačke kvote (koja joj je pripala posle Sporazuma o sukcesiji država bivše Jugoslavije).

Ako NBS povlači sredstva od MMF-a, po osnovu zaključenog aranžmana, plaća kamatu od 1,2 do 1,3 odsto godišnje, uvećanu za jednokratni trošak od 0,5 odsto, objasnio je Jelašić i napomenuo da ukoliko Srbija pređe 300 odsto kvote, onda će to značiti dodatnu kamatu od još dva odsto, što bi sve ukupno prešlo tri procenta.

Jelašić je rekao da će Bord direktora MMF-a 21. decembra ove godine doneti odluku o odobravanju druge tranše stend baj aranžmana sa Srbijom.

Predstavnici Vlade Srbije očekuju da će biti doneta pozitivna odluka, na osnovu revizije i izveštaja o pregovorima s Misijom MMF-a, koja je boravila od 26. oktobra do 4. novembra u Beogradu.