Jelašić: Ključni period krize u drugoj polovini godine

VAŠINGTON - Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je u Vašingtonu da će zemlje centralne i istočne Evrope u drugoj polovini godine ući u ključni period ekonomske krize i ocenio da je zbog toga potrebno obezbediti priliv novca međunarodnih finansijskih institucija.

"Vreme izjava, preuzimanja obaveza i pisama o namerama je iza nas - bankama, investitorima, dužnicima je potreban samo novac", istakao je Jelašić u panel diskusiji "Globalna kriza u Evropi i centralnoj Aziji", u okviru prolećne skupštine MMF-a i Svetske banke u Vašingtonu.

Test za demokratiju

Jelašić je ocenio da će u nekoliko narednih meseci demokratija biti izložena svom prvom velikom testu od početka tranzicije u zemljama centralne i istočne Evrope i izrazio očekivanje da će do kraja godine fiskalni prihodi dodatno opasti a "siva" ekonomija će dobiti na značaju.

"Trenutna situacija u regionu je, u izvesnoj meri, ozbiljnija nego na početku procesa tranzicije. Teške reforme sada treba da budu usmerene isključivo na, u najboljem slučaju, održavanje postojećeg standarda građana", naglasio je Jelašić.

Prema njegovoj oceni, vlade zemalja u regionu usredsrediće se uglavnom na finansiranje tekuće potrošnje, odnosno na obezbeđivanje plata i penzija, čak i kroz akumuliranje novog duga, dok će kapitalne investicije biti značajno smanjene.

Banke će se suočiti s padom vrednosti svojih portfolija i potrošiće najveći deo vremena na refinansiranje ili restrukturiranje problematičnog duga, odobravanje novih zajmova Vladi, na smanjenje operativnih troškova i prikupljanje značajnog iznosa likvidnih sredstava iz predostrožnosti, rekao je Jelašić i dodao da očekuje da će nelikvidnost privrede značajno porasti.

Rast nelikvidnosti preivrede

Broj društava u stečaju će porasti, jer zemlje istočne i centralne Evrope nemaju zakonsku odredbu kao što je američko "Poglavlje 11" koje predviđa zaštitu kreditora, naveo je guverner NBS i ocenio da će kamatne stope ostati visoke uprkos smanjenju referentnih kamatnih stopa centralnih banaka.

"Naposletku, ali ne i najmanje važno, deficit tekućih plaćanja će biti značajno smanjen, premda će dovesti do značajno nižih budžetskih prihoda", naglasio je Jelašić.

Obazriva fiskalna politika

Jelašić smatra da monetarne i fiskalne vlasti u zemljama istočne i centralne Evrope mogu samo ublažiti, ali ne i preokrenuti ovu negativnu spiralu, zbog čega bi vlade tih zemalja trebalo da vode mnogo obazriviju fiskalnu politiku, jer moraju da sprovode uveliko zakasnele strukturne reforme, što podrazumeva veoma nepopularne mere u kriznim okolnostima.

Bankare treba ubediti da povećaju kapital banaka i da nastave da odobravaju kredite, kazao je Jelašić i napomenuo da bi o današnjoj situaciji monetarne vlasti u matičnim zemljama treba da ubede banke da uzmu dodatni kapital.

"Bečka inicijativa"

Jelašić je preporučio da mere, dogovorene u okviru "Bečke inicijative" da banke koje posluju u Srbiji ne smanjuju nivo kredita dostignut u 2008. godini, treba primeniti na ceo region i poručio da će on kao guverner NBS, "u Beogradu u tom slučaju mirnije spavati ukoliko se većina zemalja priključi tom dogovoru".

"Kad budemo konačno definisali naš dogovor, što će se desiti, nadam se, za par dana, inicijatori dogovora treba da se fokusiraju na sve druge zemlje budući da su efekti prelivanja krize veoma veliki: glasine u vezi sa nekom bankom u Srbiji ili Hrvatskoj šire se u roku od par sati i mogu prouzrokovati nepopravljivu štetu", rekao je Jelašić.

Među zvaničnicima iz 184 zemlje, prolećnom zasedanju MMF-a i Svetske banke prisustvuju i potpredsednici srpske vlade Mlađan Dinkić i Božidar Đelić.

Glavna tema zasedanja je uloga dveju globalnih finansijskih organizacija u prevazilaženju svetske ekonomske krize.