Jelašić: Intervencije ako kurs ugrozi inflaciju

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je danas da je osnovni cilj NBS stabilnost cena i da će, ukoliko kurs dinara pređe nivo kojim bi se ugrozilo postizanje cilja centralne banke da inflacija u prvoj polovini godine iznosi šest odsto, intervenisati sa većim nivoom deviznih rezervi na tržištu.

Naglasivši da je osnovni cilj NBS da postigne i održi stabilnost cena, Jelašić je za B92 rekao da će kurs dinara teško iznositi kao pre godinu i po dana - 76 ili 77 dinara za evro, jer je u poslednja tri meseca bilo mnogo manje direktnih stranih investicija i priliva deviza, a više tražnje za evrima.

Podsetivši da je lane priliv stranih investicija iznosio 1,3 milijarde evra, dok je pre tri godine iznosio tri ili četiri milijarde evra, Jelašić je rekao da su devizne rezerve veće, ali da su povećane na osnovu duga i upitao da li bi NBS trebalo da proda pola milijarde ili milijardu evra zato da bi kurs bio nešto drugačiji.

Prodato manje deviza

Ističući da svaki put kada je dnevni promet prenizak NBS proda određenu sumu evra da bi tržiše funkcionisalo, on je naveo da je za poslednja tri meseca prodato manje deviza nego u tom periodu lane i da je slabljenje dinara za ta tri meseca manje nego što je tada bilo.

Ističući da je štednja građana dvostruko veća od njihovog duga, jer štednja iznosi 6,2 milijarde a dug 3,4 milijarde evra, Jelašić je dodao da su se banke više zaduživale u inostranstvu, nego što su se razduživala preduzeća i da je povećan javni dug u 2009.

Guverner je naveo da od kraja maja do danas ukupna kumulativna inflacija iznosi 0,12 do 0,13 odsto i da je problem u tome što bi veliki broj privrednika želeo da poveća cene, ali da zbog manje tražnje cene miruju, nezavisno od visine kursa.

Subvencionisani krediti

On smatra da bi država mogla da odobri subvencionisane kredite isključivo u dinarima, čime bi se obezbedilo da se ne poveća rata kredita, bez obzira na kurs domaće valute.

Na pitanje da li će NBS odoleti pritiscima da više interveniše radi regulisanja kursa, Jelašić je odgovorio da je NBS samostalna i nezavisna institucija i "samo ćemo podleći pritiscima ako vidimo da naš cilj nije postignut, a to je inflacija od šest odsto".

Jelašić je rekao da razume zabrinutost ministra za ekonomiju i regionalni razvoj i predsednika G17 plus Mlađana Dinkića zbog porasta kursa domaće valute, jer nije popularan njen porast sa 97 na 99 dinara za evro u okolnostima kada se nastavlja sa zamrzavanjem plata i penzija i smanjuje javna potrošnja, iako takav kurs ne utiče na cene.

"Kurs poslednjih godinu i po dana nema uopšte uticaj na cene", dodao je Jelašić.

Nastavak razgovora o penzijama

On je rekao da je u upravo obavljenim pregovorima sa MMF-om dogovoreno da se razgovori o penzijama sa tom finansijskom institucijom nastave u maju.

Deo pregovora, koji se odnosi na parametre i indeksaciju za penzije predviđen je u februaru, ali bi dogovor bio finalizovan i konačan u maju, objasnio je Jelašić.

On je istakao da inflaciju ne kreira kurs nacionalne valute, nego domaća tražnja i da Srbija ostvaruje najbrži rast kada se poveća domaća tražnja. Jelašić je rekao da je centralna banka objavila Nacrt nove odluke o smanjenju obavezne rezerve poslovnih banaka.

"To neće značiti da će NBS vraćati novac bankama, već će one tokom cele ove godine, za nivo povećanja kredita i štednje, moći da smanje nivo svoje obavezne rezerve kod centralne banke", kazao je Jelašić.

Guverner je izjavio da je to smanjenje obavezne rezerve banaka dogovoreno i sa MMMF-om i da će se ono odvijati postepeno do kraja ove godine.

Govoreći o rastu društvenog proizvoda i oporavku privrede, Jelašić je ocenio da je Srbija u boljoj situaciji nego što je bila pre godinu dana, ali da je glavna razlika u odnosu na taj period, što su sada veći zahtevi i očekivanja.

Put u Beč-  razgovori sa stranim bankama

Jelašić je najavio da tokom dana putuje u Beč, gde će biti reči o sporazumu sa stranim bankama, kojima će biti dozvoljeno da "smanje svoju izloženost".

Za domaće građane to bi značilo da bi te strane banke nastavile da donose štednju iz inostranstva i novac u Srbiju, obezbedile stabilnost i doprinele da kurs dinara ostane stabilan, objasnio je Jelašić.

Upitan o ekonomskoj krizi u Grčkoj, on je odgovorio da u Srbiji ima grčkog bankarskog kapitala, ali da je on manji nego u nekim okolnim zemljama, tako da "možemo biti mirni" sa stanovišta bankarskog sektora, ali da je, ipak, potrebno zapitati se kako je Grčka došla u situaciju da njen dug iznosi 120 odsto bruto društvenog proizvoda.