Ekonomisti: Smanjenje javne potrošnje opravdan zahtev MMF-a

Domaći ekonomski analitičari su u izjavama Tanjugu pozitivno ocenili postignut dogovor s MMF-om, koji će doprineti stabilnijem kursu dinara i ukazali da su opravdani zahtevi MMF-a da se smanji javna potrošnja, odnosno da se zamrznu plate i penzije do aprila 2011. godine i da se promeni strategija razvoja privrede.

U prvom reagovanju na postignut dogovor s MMF-om, glavni i odgovorni urednik svih izdanja "Ekonomista" Milan Ćulibrk izjavio je da je dobra vest to što je Srbija uspešno prošla treću reviziju stend baj aranžmana, što će joj omogućiti da u aprilu povuče dodatnih 350 miliona evra po osnovu stend-baj aranžmana iz maja prošle godine.

Tri ključna pitanja

Ono što brine, prema njegovoj oceni, to su tri velika ključna pitanja o kojima nije postignuta saglasnost tokom ove runde pregovora.

"Prvo se odnosi na obećanje Vlade Srbije da će broj zaposlenih u javnoj upravi smanjiti za deset odsto. Taj posao je trebalo da bude gotov do kraja ovog meseca, ali je on, u dogovoru sa MMF-om, odložen do kraja aprila. To će svakako biti jedna od ključnih tema naredne runde pregovora, u maju mesecu", smatra Ćulibrk.

Drugo ključno pitanje je način na koji će se usklađivati penzije posle odmrzavanja, nakon aprila 2011. godine, jer svedoci smo činjenice da tu ne postoji uopšte saglasnost, ukazao je Ćulibrk.

"Vlada je predložila da se penzije usklađuju sa rastom zarada u javnom sektoru. Čini mi se da u ovom trenutku MMF nije sklon takvoj opciji, pogotovo što oni javno izražavaju bojazan kako će se kretati plate u javnom sektoru u predizbornoj godini, što bi značilo da ukoliko se plate otrgnu kontroli, onda bi to izazvalo i enorman rast penzija", kazao je on.

Ćulibrk je podsetio da treće pitanje, o kome takođe nije postignuta saglasnost u ovoj fazi, jeste najave pojedinih ministara da će se tražiti da se odmrznu plate i penzije već u ovoj godini, što prema njegovoj oceni, takođe ostavlja utisak da u MMF-u ne postoji raspoloženje i spremnost da se na to pristane.

"Doping" kapital

Ekonomista Mlađen Kovačević ocenio je kao jako dobro to što su Vlada Srbije i Misija MMF-a postigli dogovor o završetku treće revizije stend baj aranžmana, što će Srbiji omogućiti da povuče treću tranšu kredita od 350 miliona evra namenjenih podršci deviznim rezervama zemlje.

"To na prvi pogledi izgleda jako dobro. Bilo bi loše da nam ne odobre ta sredstva," izjavio je Kovačević i upozorio da ne bi bilo dobro da taj novac potrošimo na deviznom tržištu za sprečavanje velikih fluktuacija deviznog kursa.

On je ocenio da je Srbija bespotrebno postala "narkomanski" zavisna od priliva stranog kapitala i dodao da je priliv kapitala od MMF-a neka vrsta "dopinga" koji će malo da olakša situaciju, pošto trenutno nije racionalno da prodajemo preduzeća strancima, jer je njihova cena niska, zbog svetske ekonomske krize.

"Međutim, uzimati nove kredite, pa to 'skrckati' na deviznom tržištu, i to najveći deo tih para ode u džepove tajkuna i neto uvoznika, koji su se obogatili zadnjih devet godina ili da potrošimo to kroz budžet, to nije moralno, jer taj dug prenosimo na buduće generacije," rekao je Kovačević.

On je napomenuo da je bitno da novac od MMF-a ide u devizne rezerve i da ne može da se troši za neke druge svrhe i izrazio bojazan da je Narodna banka Srbije pod velikim pritiskom uvoznika i političara da nastavi intervencije na deviznom tržištu, podsetivši da je NBS za tu svrhu već potrošila 371 milion evra za manje od dva meseca.

Kovačević je rekao da se valutni kurs ne može tako odbraniti i da nam preti opasnost, ako NBS nastavi svim sredstvima da troši devize u tu svrhu, da budemo prinuđeni da izvršimo naglu devalvaciju, što je, prema njegovom mišljenju, mnogo gore rešenje, nego da postepeno pustimo da valutni kurs dođe na realan nivo.

Kovačević je ocenio i da je neminovno zamrzavanje plata i penzija do aprila 2011. godine, jer Srbija godinama znatno više troši nego što proizvodi, ističući da je sada došlo vreme da se to promeni.

MMF:Ekonomiji Srbije ostaju znatni izazovi

Međunarodni monetarni fond (MMF) je posle razgovora sa vlastima Srbije ocenio da srpska ekonomija ostaje suočena sa znatnim izazovima, uprkos povoljnim trendovima.

Nezaposlenost je i dalje visoka i nastavlja da raste, dok su proizvodnja i investicije i dalje slabi što, kako je ocenio MMF, nije dovoljno za osetnije povećanje životnog standarda.

Nedavni događaji pokazuju da Srbija neće moći da se vrati pretkriznom modelu rasta, zasnovanom na visokoj potrošnji, niskim domaćim uštedama i slabom izvozu. Glavni izazov predstavlja preduzimanje strukturalnih reformi, orijentisanih na izvoz, predočio je MMF na svom Internet sajtu.

Javni sektor treba da smanji svoje visoke zahteve za sredstvima iz budžeta i da predvodi u realizaciji neophodne ekonomske transformacije.

Stoga budžet za 2010. treba da bude čvrsto u skladu sa ciljem deficita od četiri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), stavljajući akcenat na ograničenje potrošnje.

To bi trebalo da oslobodi prostor za javne investicije od ključnog značaja, pri čemu bi socijalni izdaci bili zaštićeni, ukazao je MMF i dodao da će dalji koraci za uobličavanje te strategije biti precizirani u razgovorima tokom sledeće revizije.

Zvaničnici MMF su takođe razgovarali o mogućnostima za dalje monetarno labavljenje i razmotrili mogućnosti za smanjenje visoke "evroizacije" Srbije.

Misija MMF, sa Albertom Jegerom na čelu, održala je razgovore sa vlastima Srbije od 9. do 23. februara u okviru treće revizije stend-baj aranžmana sa Srbijom od 2,9 milijardi evra, koji su obe strane ocenile kao najuspešnije do sada.

Jeger je po okončanju tih razgovora izjavio da su misija MMF i vlasti Srbije postigli sporazum koji još treba da odobri bord direktora te institucije. On je rekao da očekuje da bi bord MMF mogao razmotriti zahtev za odobravanje tog sporazuma krajem marta.

Odobravanje sporazuma bi omogućilo Srbiji da u aprilu povuče treću tranšu od 350 miliona evra, radi podrške deviznim rezervama Srbije.

Jeger je ocenio da Srbija dobro napreduje u ostvarivanju svoje reforme - svi ključni kvantitativni ciljevi su ostvareni, uključujući cilj fiskalnog deficita koji je u 2009. iznosio četiri i po odsto BDP.

Progres je takođe učinjen u strukturalnim oblastima, kao što su reforma penzionog sistema i donošenju zakona o fiskalnoj odgovornosti.

Jeger je ukazao da je ohrabrujuće to što ekonomija Srbije počinje da se oporavlja, uz pomoć stabilizacije globalne ekonomije i jake privrženosti stranih banaka Srbiji.

MMF prognozira da će BDP Srbije u 2010. i 2011. zabeležiti umereni rast od dva, odnosno tri odsto i ocenjuje da se inflacija u Srbiji smanjuje u skladu sa ciljevima.