Ćirić za RTV: Postoji opasnost od smanjenja privrednog rasta

Ministar ekonomije Nebojša Ćirić je za Radio-televiziju Vojvodine izjavio da se sa MMF-om razgovaralo o i tome da li postoji potreba da se izvrši korekcija privrednog rasta sa 1,5 na 0,5, uzimajući u obzir, prvenstveno, problem u evrozoni, gde su naši glavni trgovinski partneri.

"I dalje ostajemo pri tome da ćemo imati privredni rast ove godine, i to je jako važno, a videćemo koliki će on biti. Projekcije MMF-a obično su vrlo konzervativne. Nekoliko puta, 2009. i 2010. godine, neke naše prognoze u nekim slučajevima bile su egzaktnije od njihovih, ali to nije ni važno. Važno je da imamo privredni rast, rast izvoza, industrijske proizvodnje, i u ovoj kao i u prošloj godini", rekao je Ćirić gostujući u emisiji "1 na 1" Radio-televizije Vojvodine

Šta će za nekoliko dana biti vest sa pregovora sa MMF i Vlade Srbije o reviziji aranžmana iz predostrožnosti? Da li će biti to da je aranžman uspešno produžen, informacija da će nam privredni rast biti nula, a ne jedan ipo, da li će vlada odustati da bude žirant preduzećima koje se bore sa likvidnošću?

Prema nezvaničnim informacijama, Zuzana Murgasova mnogo je tvrđi pregovarač, nego što je bio slučaj sa njenim prethodnikom. Misija MMF je tražila da se vlada i njen budžet vrate u okvire koji su prethodno dogovoreni.

S obzirom na činjenicu da će rasti biti najverovatnije smanjen, odnosno da će privreda stagnirati, od vlade će biti traženo da dodatno stegne kaiš. Koliko je to moguće uoči izbora, da li je održavanje i garancija za likvidnost preduzeća pitanje ekonomije ili politike, koliko je smislen optimizam u ovim okolnostima da će biti pronađen partner železari u Smederevu, neka su od pitanja za gosta emisije, ministra ekonomije Nebojšu Ćirića.

Govoreći o vanrednoj situaciji zbog snega i hladnoće, kada je odlučeno da industrija ne radi punim kapacitetom, ministar ekonomije je rekao da je u ovom momentu dosta teško da se izađe sa egzaktnom cifrom koliko bi to gubitak bio zbog ovakvog režima rada.

Nekoliko fabrika u nišavskom, pirotskom i timočkom okrugu je prekinulo rad. Tu su i Alfa plam iz Vranja, Valjaonica aluminijuma Sevojno. Železara u Smederevu je privremeno obustavila proizvodnju, jer repromaterijal, ni rekom, ni putevima, nije moguće dopremiti, a 46 šlepera za valjaonicu u Sevojnu čekaju u Crnoj Gori", rekao je Ćirić.

Osvrćući se na ocenu šefa štaba za vanredne situacije Predraga Marića da će nas vanredna situacija koštati oko 85 miliona, Ćirić je istakao da ta cifra predstavlja trošak same vanredne situacije, u šta spada npr. mazut, a da na to treba dodati i trošak izgubljene proizvodnje.

"Mi ćemo imati tu cifru, kada budemo imali informaciju ko je od velikih sistema, ali i malih i srednjih preduzeća obustavio proizvodnju. Radi se o izgubljenoj proizvodnji, izvozu, o izgubljenom poslovnom profitu. Ovaj gubitak će biti kratkoročan , jer ne bi trebalo da imamo dugoročne posledice zbog toga što jedan broj preduzeća u Srbiji 7-10 dana neće raditi", precizirao je Ćirić.

Komentarišući današnje razgovore Ministarstva ekonomije sa MMF-om i dilemu šta će za nekoliko dana biti vest: da je produžen aranžman iz predostrožnosti, smanjenje privrednog rasta na nula ili da vlada odustaje od nekih garancija posrnulim firmama, ministar je izrazio očekivanje da će glavne vesti biti da smo dobili pozitivnu ocenu, što će biti pokazatelj da vlada vodi odgovornu fiskalnu i makroekonomsku politiku i da štedi.

"Postoji opasnost da smanjimo projekciju privrednog rasta sa 1,5 na 0,5, ali to je situacija u svim zemljama EU. Morate uzeti u obzir da kada imate problem u zemljama EU, to ne može da se ne odrazi i na našu privredu, jer su naši glavi trgovinski partneri iz tih zemalja", objasnio je Ćirić.

Odgovarajući na kritike da poslednjih dana slušamo samo o optimizmu Vlade Srbije po pitanju aranžmana sa MMF-om, nalaženju partnera železari, a da neki ekonomisti predlažu da se poveća PDV, da se zamrznu plate i penzije, da se sprovedu poreske reforme, Ćirić je istakao da vlada neće povećavati PDV u uslovima krize i da taj stav nije od juče, već od pre nekoliko godina.

"Nije bilo popularno ni zamrzavati plate, nije popularan ni restriktivni budžet u izbornoj godini. Ne bih se složio sa kritikom da nismo preduzimali konkretne mere, jer spasavajući železaru nismo vodili računa samo o 5.500 zaposlenih u jednoj privatnoj kompaniji, već o čitavom lanci malih, srednjih i velikih preduzeća koja su naslonjena na železaru. Vlada ne može da garantuje budućnost radnicima železare, ali ko danas može.

Ćirić je istakao da železara može da funkcioniše u novim uslovima, ali da sve zavisi od toga kolika će biti cena repromaterijala, čelika...

"Da vas je neko pitao 2006. godine šta će biti sa Zastavom, koja je pravila par hiljada "jugića", vi bi rekli da fabrika mora da se zatvori. Danas imamo fabriku i pravimo auto koji će doneti 1,3 milijarde evra izvoza", istakao je Ćirić.

Na konstataciju da 5.668 preduzeća u Srbiji obustavilo sva plaćanja duže od godinu dana, što znači da će biti obrisana iz privrednog registra, da je 18.000 firmi izašlo iz sistema PDV-a, što znači da imaju promet manji od dva miliona dinara, ministar ekonomije je rekao da niko normalan neće reći da ovde cvetaju ruže.

"Moramo identifikovati problem i reći situacija je ozbiljna. Sa druge strane, mi smo jedna od retkih zemalja čiji je kreditni rejting poboljšan, a i lider smo u nivou direktnih stranih investicija 2011. godine", rekao je Ćirić.

Odgovarajući na pitanje da li je vlada pokušala da ubedi Zuzanu Murgasovu da nismo pokušali da prekrajamo dogovor o budžetu i da nismo premašili dogovoreni dug, Ćirić je rekao da se pravi velika fama oko toga, u smislu "napravićemo ovo, pa niko neće primetiti", dodajući da je srž nesporazuma u različitom tumačenju garancija za određene investicione projekte, ali i za likvidnost određenih preduzeća.

"Moramo uzeti u obzir značaj određenih preduzeća, kao što je Srbijagas, ali i činjenicu da je od garancija koje su predviđene budžetom, prošle godine samo polovina realizovana. Srbijagas isporučuje energent svima nama i ako ne dobiju garancije da uzmu kredit, neće funkcionisati ni ostatak privrede, a neće ni građani imati gas. Isto je i sa pokrivanjem gubitaka JAT-a, jer se postavlja pitanje da li mi treba da imamo nacionalnog avio prevoznika", obrazložio je ministar ekonomije.

Ćirić je rekao da podržava ideju da poslovni ljudi iz Srbije učestvuju u privatizaciji JAT-a, tako što bi preuzeli 50 odsto akcija.

"Zašto bi podržavali samo strani kapital, a bili protiv domaćeg? Ja ne vidim zašto mi kontinuirano diskriminišemo domaće investitore u odnosu na strane. Aviobiznis nije biznis u kome može da se zaradi veliki profiti. Sa druge starne, legalan domaći kapital mora da nađe mesto i u Srbiji ili će otići u Rusiju, Mađarsku ...", istakao je Ćirić.

Objašnjavajući koliko je budžet u mogućnosti da finansira železaru u Smederevu, on je istakao da troškovi zarada iznose samo četiri odsto ukupnih troškova, a da su osamdeset odsto troškovi repromaterijala i sirovina.

"Dobra je stvar što ćemo u par meseci realizovati ugovore i potraživanja iz vremena Ju-Es stila. S druge strane, imovina železare nije pod hipotekom, što omogućava eventualno uzimanje kredita", rekao je Ćirić.

On se osvrnuo i na saopštenje Fiskalnog saveta, koji je kritikovao uredbu Vlade Srbije o povećanju plata u lokalnim samoupravama, od kojih će neke biti povećane i do 17 odsto, što bi, kako tvrde u Savetu, moglo da dovede do pritiska da se traži povećanje plata na svim nivoima.

"Usklađivanje plata za državnu administraciju će biti samo u skladu sa rastom inflacije i ništa više od toga. To je jasno zauzet stav, od koga se nije odstupilo ni prošle godine", kratak je bio Ćirić.

Emisiju "1 na 1" Radio-televizije Vojvodine u kojoj je gost bio ministar ekonomije Nebojša Ćirić u celosti možete da pogledate ovde.