Bugarin: Važan aranžman sa MMF, smanjiti zaduživanje

Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin izjavio je da je u ovom trenutku novog naleta krize izuzetno važno da se nastavi realizacija aranžmana iz predostrožnosti sa MMF, u vrednosti od 1,1 milijardu evra i dobijanje pozitivne ocene o reviziji.

"To utiče na veću sigurnost investitora, povoljnije uslove zaduživanja, pad kamata i konkurentnost domaće privrede", rekao je Bugarin u intervjuu za "Novosti".

On objašnjava da MMF zamera našoj Vladi to što je mimo dogovora planirala veće zaduživanje i traži da se dogovori poštuju. "Verujem da će Vlada učiniti sve da otkloni eventualne nejasnoće i time omogući nastavak realizacije ovog aranžmana. Važno je da se učvrsti uverenje MMF i investitora da su javne finansije u Srbiji pod kontrolom".

Bugarin očekuje i da MMF neće tražiti od Vlade smanjenje planiranih sredstava za subvencije u privredi i ulaganja u infrastrukturne projekte, jer bi to moglo da ugrozi planiranu stopu BDP za 2012.

Povodom eventualne dokapitalizacije Komercijalne banke od strane države, predsednik PKS ocenjuje da zbog globalne krize nije vreme za prodaju Komercijalne banke, jer "uslovi za prodaju nisu povoljni, a ova banka ima značajnu ulogu u finansiranju privrede".

Bugarin kaže i da nije realno očekivati da razvojna banka sa minimalnim osnovnim kapitalom od 400.000.000 evra zaista bude razvojna i da finansira velike projekte.

Što se tiče garancije javnim preduzećima kad uzimaju kredite kod banaka, Bugarin kaže da su garancije države za zaduživanje za kapitalne projekte javnih preduzeća opravdane, jer se radi o investicijama koje doprinose održanju privrednih aktivnosti i ostvarivanju planirane stope rasta BDP.

"Međutim, treba voditi računa da izdate garancije ne vode povećanju javnog duga. To može stvoriti pritisak za povećanje raznih taksi i naknada koje privreda plaća".

Bugarin upozorava i da javni dug Srbije od 14,5 milijardi evra dostiže crvenu liniju od 45 odsto BDP. "Prema nešto drugačijoj metodologiji NBS, ta granica je već premašena. Ranije očekivana stopa rasta BDP od tri odsto, smanjena na 1,5, a sada se već dovodi u pitanje i održivost takve prognoze".

On predlaže da vlada hitno sprovede dodatnu restrikciju javne potrošnje, jer bi bilo ekonomski neprihvatljivo da se prilagođavanje vrši preko smanjenja kapitalnih investicija.

Na pitanje kako sprečiti da izbori ne dovedu do još većih budžetskih izdataka, Bugarin je kategoričan da se to ne sme dogoditi.

"Takođe, ne bi se smelo dozvoliti da glavni teret uravnoteženja budžeta snosi privreda, kroz neopravdano visoko oporezivanje dohodaka od rada i smanjenje sredstava za razvojne projekte. Naprotiv, treba smanjiti poreze i doprinose na zarade zaposlenih".

Komentarisusći pojedine zahteve za dizanje PDV predsednik PKS smatra da bi se povećanje PDV svakako odrazilo na rast cena i inflacionih očekivanja. "Dok postoji prostor za poreski obuhvat sive ekonomije, a on nije zanemarljiv, nedopustivo je razmišljati o povećanju poreskih stopa",. kaže on.

Bugarin kaže i da će u slučaju daljeg usporavanja ekonomske aktivnosti, koju predviđa i MMF, doći do smanjivanja javnih prihoda. "Privreda se zalaže za hitno otpočinjanje strukturnih reformi javnog sektora. Potrebno je sprovođenje delimične privatizacije javnih preduzeća i reformisanje sistema penzionog osiguranja. Nažalost, i tokom 2012. se može očekivati dalji rast javnog duga".

Upitan da li je dobro rešenje da grupa privrednika kupi Jat, Bugarin kaže da je za državu dobro da ima svoju nacionalnu avio-kompaniju i da je dokazani domaći privrednici podrže u tome svojim kapitalom i profesionalnim menadžmentom.

Komentarišući kupovinu "Telkoma" i smederevske železare od strane države, Bugarin ističe da je otkup smederevske železare je iznuđen potez u periodu ekonomske krize, kada su sve čeličane na udaru.

"Što se "Telekoma" tiče, to je dobar potez države koja kvalitetnim menadžmentom može da održi i unapredi poslovanje ove kompanije i da potraži strateškog partnera kada za to dođe vreme".

Bugarin objašnjava i da je za stalan dijalog vlasti i privrede umesto okupljanja privrednika u razna udruženja i ulazak u politiku.