Zdravstveni inspektori: Medicinska dokumentacija neuredna

U poslednjih pet godina zdravstveni inspektori izvršili oko 55 hiljada inspekcijskih nadzora, naložili više od 9.200 raznih mera i podneli više od 2.100 prekršajnih prijava, rekla je šef Odseka zdravstvene inspekcije za Beograd Jelica Radulović.

"Zamerke inspektora najčešće se odnose na rad zdravstvenih ustanova privatne prakse i na neuredno ili neadekvatno vođenje medicinske dokumentacije", rekla je Radulović Tanjugu.

Prema njenim rečima, medicinska dokumentacija je obavezna, bez obzira koliko to opterećuje zdravstvene radnike, jer je deo stručno-medicinskog rada.

"Medicinska dokumentacija je naročito važna ako se ima u vidu pravo pacijenata u njen uvid i ako ona nije vođena na propisan način, onda se pacijentu uskraćuje ostvarivanje utvrđenog prava", istakla je Radulović.

Ona je kazala da u Beogradu trenutno radi samo 13 inspektora i da ih je, nažalost, svakim danom sve manje jer je posao prilično naporan i zahtevan.

Beoklinici preti zabrana rada

Govoreći o razlozima inspekcijskog nadzora u bolnici "Beoklinika"  Radulović je kazala da je povod bilo saznanje inspekcije da je na Vojno medicinskoj akademiji primljena devojka (25 godina), kod koje je, posle intervencije izvršene u toj bolnici, došlo do komplikacija.

Inspektori su izvršili inspekcijski nadzor, posle koga su ministru zdravlja predložili određivanje vanredne provere kvaliteta stručnog rada, što je ministar i prihvatio.

Sagovornica Tanjuga je rekla da je provera izvršena i da ovih dana treba da bude dostavljen izveštaj stručnih nadzornika.

"Inspektor je utvrdio da je jedan od lekara u 'Beoklinici' radio bez pribavljene licence, što je povreda zakona i od strane tog lekara i od strane ustanove koja je takvom lekaru omogućila rad", istakla je Radulović i istakla da se za to izriču određene sankcije, među kojima može biti i zabrana rada.

Prema njenim rečima, ocena eventualnog stručnog rada, odnosno pogreške u pogledu stručnog rada, daće se nakon izveštaja nadzornika i, verovatno će biti  upotpunjen nakon okončane obdukcije.

Kako bez licence?

Radulović je objasnila da su stručni nadzornici nakon redovne ili vanredne kontrole, u obavezi da sačine izveštaj u roku od 15 dana i da ga dostave ustanovi u kojoj je nadzor vršen, da bi ta ustanova mogla uložiti prigovor ukoliko smatra da ima osnova.

"Prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, nijedan lekar i zdravstveni radnik u Srbiji ne može da radi bez licence koju izdaje Lekarska komora Srbije", rekla je direktorka te komore dr Tatjana Radosavljević.

Radosavljević je u izjavi Tanjugu objasnila da bi lekar dobio prvu licencu mora da  dokaže da je završio Medicinski fakultet ili specijalizaciju, da je upisan u imenik nadležne komore, položio stručni ispit i obavio lekarski staž.

"Nijedna licenca se, takođe, ne sme i ne može izdati bez dokaza da lekar nije osuđivan za nesavesno lečenje i protiv zdravlja ljudi", navela je Radosavljević.

Prema njenim rečima, licencni period traje sedam godina i da bi obnovio licencu osim broja poena koje je prikupio tokom medicinske edukacije, lekar ne sme imati ni jednu presudu Suda časti  zbog  nesavesnog lečenja.

Govoreći o najnovijem slučaju zabrane rada anesteziologu iz privatne bolnice "Beoklinika" u kojoj je jedna devojka preminula nakon intervencije, Radosavljević je kazala da zdravstvena inspekcija Ministarstva zdravlja u redovnim nadzorima može da proveri da li svi lekari u jednoj zdravstvenoj ustanovi imaju ili nemaju licencu.

Ona je objasnila da Lekarska komora licence izdaje od 2008. godine, a da je pre toga  postojala pauza u izdavanju tog dokumenta, pa se kod anesteziologa, najverovatnije, prema njenim rečima, radi o toj takozvanoj "prvoj licenci" jer on verovatno nije podneo zahtev za izdavanje nove.

U Srbiji trenutno 28.114 lekara u Srbiji ima licencu Lekarske komore Srbije, dok je upisanih u imenik nešto više, jer se u njemu nalaze i oni koji rade u farmaceutskim kućama, a koji nemaju pravo na licencu.

Radosavljević je podsetila da su zakonom propisane novčane kazne za lekara koji radi sa pacijentima bez dozvole za rad, ali i mnogo veće za ustanovu u kojoj radi.

Preminula pacijentkinja

Pacijentkinja Jelica Panić preminula je na Vojnomedicinskoj akademiji devet dana nakon laparoskopske intervencije u bolnici "Beoklinika", posle čega je toj klinici oduzeta dozvola za rad dok se ne utvrdi uzrok smrti pacijentkinje.

Prema rečima ministra zdravlja Tomice Milosavljevića "Beoklinici" je data dozvola za rad jer je imala prostorije, opremu i stručni kadar, ali joj je sada ta dozvola oduzeta pošto je utvrđeno da je tu radio i anesteziolog bez licence.

Vlasnik "Beoklinike" dr Miodrag Stanića saopštio je ranije da je posle četiri različite inspekcije Ministarstva zdravlja, kao jedini propust u radu i postupanju te klinike navedeno nepostojanje licence Lekarske komore za anesteziologa.

Privremeno oduzimanje dozvole za rad "Beoklinici" treći je slučaj u poslednjih nekoliko godina - zbog nesavesnog lečenja Jelice Radović (19), koja je umrla posle operacije čukljeva, protiv ortopeda Slavka Tomića i dva lekara klinike "Decedra" Olivere Jeremić i Miodraga Stojanovića 2009. podignuta je optužnica.

Pred Višim sudom u Beogradu aprila ove godine počelo je suđenje četvorici lekara optuženih da su nesavesnim postupanjem, primenjujući nepodobna sredstva, doprineli smrti trogodišnje Anje Grahovac koja je operisana na klinici "Perfekta".