Zakonodavni odbor: U Zakonu o informisanju ništa neustavno

BEOGRAD - Zakonodavni odbor Skupštine Srbije ocenio je danas da su neosnovane sve inicijative o oceni ustavnosti pojedinih odredbi Zakona o javnom informisanju.

"Inicijative koje su podnete su neosnovane i Odbor je utvrdio da je Zakon u skladu sa Ustavom, kao i da nisu povređene odredbe relevantnih međunarodnih dokumenata, niti postojeće legislative", rekao je predsednik Odbora Vlatko Ratković novinarima u parlamentu.

On je najavio da će odgovor na predlog i inicijative o oceni ustavnosti tog zakona Ustavnom sudu Srbije biti prosleđen sutra.

Ustavni sud je početkom oktobra odlučio da zatraži odgovor parlamenta na predlog i inicijative za ocenu ustavnosti Zakona o javnom informisanju i saglasnosti tog Zakona sa potvrđenim međunarodnim dogovorima i dao rok od 30 dana za dostavljanje odgovora.

Predlog za ocenu ustavnosti i saglasnost sa međunarodnim ugovorima nekoliko odredbi izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju podneo je zaštitnik građana Saša Janković, a Sud je primio i inicijative jednog građanina i jedne beogradske firme.

Od prava svojine do novčanih kazni

U inicijativama i predlogu zaštitnika građana osporene su odredbe koje se odnose na ostvarivanje slobode medija i prava na svojinu, zabranu delatnosti, kao i na prenos i raspolaganja prava na javno glasilo, vođenje i upis u registar javnih glasila i novčane kazne.

Zaštitnik građana osporio je odredbu Zakona kojom je predviđeno da javno glasilo može osnovati domaće pravno lice, smatrajući da je to nesaglasno sa Ustavom, Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima.

Predlagač smatra da se na način kako je to propisano ovom odredbom uskraćuje pravo svim fizičkim licima - domaćim i stranim, kao i stranim pravnim licima da budu osnivači javnih glasila.

Osporava se i odredba kojom je predviđeno da se javno glasilo upisuje u Registar javnih glasila, što može, u zavisnosti od uslova i postupka upisa, biti posredno ograničenje slobode medija.

Ima li osnivač javnog glasila pravo da glasilo prenese drugom licu?

Predlagač i inicijatori smatraju da su neustavne i odredbe kojima se propisuje da osnivač javnog glasila ne može preneti, niti na drugi način raspolagati pravom na javno glasilo ili pravom na izdavanje javnog glasila, a da je ugovor o takvom prenosu ili raspolaganju ništavan.

Osporene su i odredbe kojima je propisana obaveza javnog tužioca da u slučaju povrede zabrane izdavanja javnog glasila pod istim ili sličnim imenom, ili izdavanja javnog glasila koje nije upisano u registar, bez odlaganja pokrene postupka za privredni prestup.

Tu su i odredbe kojima je propisano da Registar javnih glasila vodi organizacija nadležna za vođenje registara privrednih subjekata, a da ministar nadležan za poslove javnog informisanja bliže uređuje način vođenja tog registra.

Među osporavanim normama su i one kojima su povećani minimumi i maksimumi novčanih kazni koje se mogu izreći za prekršaje propisane Zakonom o javnom informisanju.