Zakon i inkluzivno obrazovanje - put u budućnost

BEOGRAD - Državni sekretar Ministarstva prosvete Tinde Kovač Cerović najavila je danas da bi nacrti zakona u oblasti prosvete, koji pored ostalog treba da unesu novine po pitanju inkluzivnog obrazovanja, mogli da budu dovršeni u narednih nekoliko sedmica.

Uključivanje dece sa teškoćama u razvoju u redovan obrazovni sistem je obaveza čitavog društva i to se ne može učiniti bez uključivanja dece i njihovih porodica u sve segmente društvenog života, rečeno je danas na skupu "Inkluzivno obrazovanje - put u budućnost", u organizaciji Inicijative za inkluziju "Veliki Mali".

Na skupu u Beogradu o uključivanju dece sa teškoćama u razvoju u redovan vaspitno-obrazovni sistem,  Kovač-Cerović predstavila je izveštaj tog ministarstva o problemima koji postoje prilikom uključivanja te dece u redovan obrazovni sistem i načinima za njihovo rešenje.

Kovač-Cerović je najavila i izmenu zakona o osnovama sistema obrazovanja, kao i donošenje zakona o udžbenicima i predškolskom obrazovanju.

Dodala je da bi javna rasprava o tim zakonima mogla da počne krajem meseca kada bi trebalo da bude završen rad na nacrtima tih zakona, kao i da će prvo biti završeni nacrti zakona o udžbenicima i o predškolskom obrazovanju.

Ona je ukazala da u našem obrazovanju postoje "velike sistemske greške", među kojima je sistem specijalnog obrazovanja, za decu sa posebnim potrebama, u kojem je, prema njenim recima, sve manje dece, a sve više nastavnika.

"To je suviše skupo, a ničemu ne vodi", rekla je Kovač Cerović dodajući da u sistemu škola za specijalno obrazovanje mora nešto da se menja.

Kovač Cerović je podsetila da je 45 odsto gradske dece obuhvaćeno predškolskim vaspitanjem, a da je taj procenat kod dece sa sela samo 14,4 odsto.

Takođe, treba da razvijamo mehanizme za sprečavanje osipanja dece iz školskog sistema, rekla je ona, podsetivši da oko pet odsto dece posle osnovne škole ne nastavi dalje školovanje.

Kosana Beker iz Inicijative, podsetila je na procene prema kojima je 60 do 85 odsto dece sa smetnjama u razvoju, izvan obrazovno-vaspitnog sistema u Srbiji i dodala da se u oba slučaja radi o ogromnom broju dece isključene iz obrazovanja, kao i da i oni koji se uključe, zavise od dobre volje zaposlenih u školama.

Obrazovanje je osnovno ljudsko pravo, definisano najvažnijim međunarodnim konvencijama i nacionalnim propisima, rekla je Beker, dodajući da se inkluzivno obrazovanje ne odnosi samo na obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju, nego da treba da predstavlja razvoj celokupnog obrazovnog sistema po meri svakog deteta.

Predstavnica te nevladine organizacije Milena Jerotijević je rekla da je za uključivanje dece sa teškoćama u razvoju u redovan obrazovni sistem potrebna angažovanost svih delova društva, navodeći kao primer nastavnike, uprave škola, roditelje i učenike.

Članovi Inicijative ponovo su apelovali na sve u državi da se što veći broj dece iz osetljivih grupa, siromašne dece, dece sa invaliditetom, uključi u redovan sistem školovanja i predškolskog obrazovanja.