Vremeplov: Umro Johan Gutenberg

Na današnji dan 1468. godine umro je Johan Gutenberg, pronalazač tipografije. Prethodno se bavio brušenjem dragog kamenja i proizvodnjom ogledala. Njegov izum označio je ogroman prelom u istoriji civilizacije - omogućio je masovno štampanje knjiga. Prvi je došao na ideju da izliva slova iz metala i od njih sastavlja redove, usavršio je štamparsku mašinu i osnovao štampariju u rodnom Majncu. Prva knjiga odštampana njegovom tehnologijom je Biblija - 1455. godine, do danas je sačuvano četrdesetak primeraka, celih ili delimično.

Danas je sreda, 3. februar, 34. dan 2010. Do kraja godine ima 331 dan.

1809. - Rođen je nemački kompozitor i dirigent Feliks Mendelson, osnivač Konzervatorijuma u Lajpcigu. Kao pijanista debitovao je u devetoj godini, u 15. je napisao prvu simfoniju, a u 16. majstorsko delo, scensku muziku za "San letnje noći", kad je započeo i dirigentsku karijeru. Sa uspehom se ogledao u svim muzičkim oblastima, sem u operi. Dela: simfonije (Treća nazvana "Škotska", Četvrta nazvana "Italijanska"), uvertire ("Hebridi" ili "Fingalova pećina"), klavirske kompozicije ("Pesme bez reči"), oratorijumi ("Paulus", "Elijas"), "Koncert za violinu i orkestar u e-molu", solo pesme, kamerna muzika.

1830. - Oslobodilački rat Grka protiv Turaka, čijem je izbijanju 1821. doprineo uspeh Srba protiv istog neprijatelja, okončan je na mirovnoj konferenciji u Londonu proglašenjem Grčke nezavisnom kraljevinom. Uspesi ustanika i pritisak Rusije, Francuske i Velike Britanije nagnali su Osmansko carstvo - da mirom u Jedrenu 1829. prizna nezavisnost Grčke. Severni delovi Grčke postupno su oslobađani tokom devetnaestog veka, da bi Solun i Makedonija bili oslobođeni u Balkanskim ratovima 1912/13, a grčka Trakija 1918. Rodos i druga ostrva Dodekaneza oslobođeni su tek u Drugom svetskom ratu.

1867. - Princ Mucuhito postao je u 14. godini japanski car Meiđi. Tokom njegove vladavine, do smrti 1912. Japan se postupno modernizuje, prihvataju se uzori Zapada i SAD. Period njegove vladavine temelj je modernog Japana, zemlje koja je u savremenom svetu primer tehnološke i naučne superiornosti.

1908. - Rođen je srpski slikar Predrag-Peđa Milosavljević, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Studirao je prava u Subotici, a zatim bio u diplomatskoj službi u Parizu, Madridu, Londonu. Međunarodnu reputaciju je stekao 1937. na izložbi u Parizu na kojoj je dobio "Gran pri". Napisao je eseje "Između trube i tišine" i dramu "Zopir".

1909. - Rođen je francuski filmski režiser Andre Žan Kajat, koji se bavio i advokaturom, novinarstvom i pisanjem scenarija, ali je slavu stekao kao režiser. Filmovi: "Svi smo mi ubice", "Ogledalo sa dva lica", "Ljubavnici iz Verone", "Pravda je zadovoljena", "Pre potopa", "Prelaz preko Rajne".

1910. - Ruski pisac Lav Tolstoj postao je član Srpske kraljevske akademije.

1915. - U Sarajevu je obešen srpski učitelj Veljko Čubrilović, jedan od atentatora 28. juna 1914. na austrougarskog prestolonaslednika nadvojvodu Franca Ferdinanda.

1915. - Potpomognuta nemačkom i austrougarskom artiljerijom, turska vojska je u Prvom svetskom ratu prešla Sinajsko poluostrvo i iznenada napala Britance na Sueckom kanalu. Turski prepad, ponovljen i 1916. prinudio je britansku komandu da u Egipat dopremi dve divizije Indusa, s kojima je prešla u ofanzivu i do kraja 1916. zauzela El Ariš i Sinaj, a zatim i celu Palestinu.

1917. - SAD su u Prvom svetskom ratu prekinule diplomatske odnose s Nemačkom, posle saopštenja Berlina da će otpočeti neograničeni podmornički rat.

1919. - U Parizu je održana prva sednica Društva naroda, devet dana posle osnivanja prve svetske organizacije.

1924. - Umro je američki državnik Vudro Tomas Vilson, predsednik SAD od 1913. do 1921, prethodno univerzitetski profesor i rektor i guverner Nju Džersija, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1919. Dva puta je vojno intervenisao u Meksiku, okupirao je Haiti i Dominikansku republiku. Pristupio je Antanti i 1917. uveo SAD u Prvi svetski rat protiv Centralnih sila. Kao protivnik Oktobarske revolucije zalagao se za vojnu intervenciju protiv Sovjetskog Saveza. Posle okončanja rata odigrao je značajnu ulogu na mirovnoj konferenciji u Versaju, čiji je ishod umnogome zasnovan na njegovom planu od "14 tačaka" i učestvovao je u stvaranju Društva naroda, ali je Senat odbio da ratifikuje Versajski mirovni ugovor, posle čega su SAD ostale van prve svetske organizacije, prethodnice Ujedinjenih nacija.

1943. - Britanski avioni su u Drugom svetskom ratu bombardovali nemački grad Hamburg.

1945. - Američki avioni izručili su, tokom bombardovanja, 3.000 tona bombi na Berlin.

1958. - Potpisan je sporazum o ekonomskoj uniji Belgije, Holandije i Luksemburga, kojim je predviđena privredna integracija tri zemlje Beneluksa.

1966. - Na Mesec se spustila prva letilica lansirana sa Zemlje, sovjetski vasionski brod bez ljudske posade "Luna IX".

1969. - Palestinski nacionalni kongres izabrao je Jasera Arafata za šefa Palestinske oslobodilačke organizacije.

1973. - U Južnom Vijetnamu je na osnovu mirovnog sporazuma potpisanog u Parizu stupio na snagu prekid vatre. Sporazum je nalagao povlačenje trupa SAD, a sajgonskoj vladi i Frontu nacionalnog oslobođenja Južnog Vijetnama formiranje "Nacionalnog komiteta nacionalnog izmirenja i sloge". U konačnom obračunu, snage Fronta su, uz pomoć severnovijetnamske armije, u aprilu 1975. do nogu potukle trupe vlade u Sajgonu i američku vojsku. Vijetnam je 1976. ujedinjen i izbrisana je granica duž 17. paralele koja je tu zemlju delila ranije.

1977. - Predsednika Etiopije generala Teferi Bentija i njegove bliske saradnike ubile su u Adis Abebi snage lojalne potpukovniku Mengistu Haile Marijamu, koji je diktatorski vladao do maja 1991. kada je zbačen sa vlasti i prebegao je u Zimbabve.

1981. - Gro Harlem Bruntland je posle ostavke Odvara Nordlija izabrana za prvu ženu predsednika vlade u Norveškoj.

1989. - Umro je američki filmski režiser i glumac Džon Kasavetis, vodeći predstavnik "njujorške škole", nezavisne produkcije koja se kritički intoniranim filmovima suprotstavljala holivudskim standardima. Filmovi: "Zločin na ulicama", "Ubice", "Dvanaest žigosanih", "Rozmarina beba", "Furije", "Zašto ste me osudili na život", "Senke", "Suviše kasni bluz", "Lica", "Muževi", "Mini i Moskovic", "Žena pod uticajem", "Glorija", "Ljubavni potok".

1992. - Predsednik Argentine Karlos Menem potpisao je dekret o otvaranju svih dokumenata o nacistima koji su posle Drugog svetskog rata dospeli u njegovu zemlju.

1993. - Posle prvih višestranačkih izbora u Saveznoj Republici Jugoslaviji, u Beogradu je konstituisana Savezna skupština.

1994. - Predsednik SAD Bil Klinton je ukinuo trgovinski embargo zaveden protiv Vijetnama 1975. posle američkog vojnog poraza u toj zemlji.

1996. - U zemljotresu na jugozapadu Kine poginulo je više od 300 ljudi.

1997. - Češki pisac Bohumil Hrabal izvršio je samoubistvo skočivši sa petog sprata bolnice u Pragu u kojoj je lečen od artritisa. Smatran je nastavljačem Jaroslava Hašeka. Na osnovu njegove novele "Strogo kontrolisani vozovi", Jirži Mencl je snimio istoimeni film koji je 1968. dobio Oskara. Ostala dela: zbirke pripovedaka "Govori ljudi", "Biser na dnu", "Časovi igranja za starije i iskusnije", "Oglas na kuću u kojoj više ne želim da živim", "Vašarske pesme o ubistvu i legende", "Praznik visibaba".

1998. - Američki vojni avion tipa "EA-6B" je - leteći prenisko i previše brzo, čime je grubo prekršio pravila važeća za trenažne letove - presekao kabl uspinjače u zimskom turističkom centru Kavaleze na severu Italije, usmrtivši svih 20 ljudi u gondoli koja se smrskala posle pada s visine od 200 metara. Američki vojni sud je u martu 1999. oslobodio krivice pilota, kapetana Ričarda Ešbija, što je u Italiji izazvalo talas ogorčenih reagovanja.

2004. - Umro je američki diplomata Voren Cimerman, poslednji ambasador SAD u SFRJ, od 1989. do 1992. godine, kada je počeo građanski rat u bivšoj Jugoslaviji.

2005. - Avganistanski "Boing 737", u vlasništvu "Kam era", jedine privatne avganistanske kompanije, udario je u planinu blizu Kabula. Poginulo je svih 105 putnika i članova posade.

2006. - U Crvenom moru se zapalio i potonuo egipatski feribot "Salam-Bokačo 98" sa 1.400 putnika i članova posade. Spaseno je oko 400 putnika.

2006. - U centru Moskve srušio se krov pijace "Basmanaja". Poginule su 64 osobe, a više desetina je ranjeno.

2007. - Poginulo je preko 135 ljudi u Bagdadu u eksploziji kamiona-bombe na pijaci, u pretežno šiitskoj kurdskoj četvrti Sadrija, dok je oko 200 ljudi povređeno. Bombaš samoubica nalazio se u kamionu napunjenom tonom eksploziva.