Većina građana Srbije za učlanjenje u EU

BEOGRAD - Nešto manje od dve trećine građana Srbije, 61 odsto, podržava učlanjenje zemlje u Evropsku uniju, što je, i pored izvesnog pada, u okviru nivoa podrške koji je zabeležen proteklih godina, saopštila je danas direktorka Kancelarije za pridruživanje EU Milica Delević.

Milica Delević je, predstavljajući rezultate istraživanja javnog mnjenja koje je sprovedeno u maju, rekla da bi 17 odsto građana glasalo protiv učlanjenja Srbije u EU, ako bi sada bio raspisan referendum sa tim pitanjem, a da 14 odsto ne bi glasalo.

Većina građana Srbije, 82 odsto, smatra da je vizna liberalizacija, značajno za zemlju, 10 odsto smatra da nije, a osam odsto je neopredeljeno, pokazuje najnovije redovno istraživanje, koje je sproveo Stratedžik marketing za potrebe Kancelarije na 1.023 ispitanika.

U podršci EU zabeležen je pad u odnosu na ranije godine, ali je Delevićeva navela da je podrška građana učlanjenju u EU u okviru "solidnog nivoa" između 60 i 70 odsto koji je zabeležen proteklih godina, od 2002. godine.

Na oscilacije u podršci utiču shvatanje građana koliko će im integraciji koristiti i okolnosti.

U podršci učlanjenju EU nije bilo promene od decembra prošle godine, ali je reč o najnižoj stopi od 2002. godine. Najveća podrška je zabeležena u decembru 2003. godine kada je za učlanjenje bilo 72 odsto građana.

Građani su, prema skali od 1 do 7, ocenili da se Srbija kreće prema EU prosečnom brzinom 2,6, a da bi želeli se kreće brzinom 4,7, navodi se u istraživanju koje je sprovedeno po metodologiji Evrobarometra.

Delevićeva je navela da želja za bržom integracijom pokazuje težnju građana za članstvom u EU i da "ova i naredne vlade" Srbije moraju uvažiti tu težnju.

Građani smatraju jednako odgovornim srpske vlasti i EU za usporavanje integracija.

Prema istraživanju, 50 odsto građana smatra da je problem u politici stalnog uslovljavanja i ucena koju primenjuje EU prema Srbiji, dok 20 odsto ispitanika smatra da je razlog u nesposobnosti srpskog rukovodstva, a 15 odsto u neispunjavanju međunarodnih obaveza.

Sedam odsto navelo je kao razlog mentalitet državljana Srbije i nespremnost za promenu, pet odsto objektivne prepreke poput obimnih reformi, a dva odsto želju nekih srpskih političara i stranaka da zemlja ne pristupi EU.

Većina građana Srbije, 76 odsto, svesna je da je saradnja s Haškim tribunalom uslov za napredak u integraciji u EU, a čak 21 odsto kako uslov navodi i pitanje Kosova.

Milica Delević je rekla da je navođenje Kosova kao uslova odraz političke debate u Srbiji i "mešanja konteksta i uslova", istakavši da Kosovo nije politički uslov za pridruživanje Srbije EU.

Odraz političke debate u kojoj dominiraju krupne političke teme, jeste i to što malo srpskih državljana, samo pet odsto, navodi potrebu usklađivanja zakona sa evropskim zakonodavstvom, kao uslov za integraciju.

U istraživanju je zabeležen porast procenta građana koji smatraju da će EU postavljati nove uslove u odnosu na maj i decembar prošle godine.

Da će EU postavljati nove uslove smatra 66 odsto građana, dok je u decembru to tvrdilo 63 odsto, a u maju proše godine 50 odsto građana. Prema najnovijem istraživanju, 24 odsto ispitanika je u maju navelo da je EU jasno definisala uslove i da neće postavljati nove uslove, a 11 odsto je izjavilo da ne zna.

Milica Delević je navela da su građani Srbije realni u proceni kada će Srbiji biti ukinute vize: 17 odsto smatra da će to biti do kraja ove godine, 27 odsto smatra 2010. godine, a 20 odsto 2011. godine, dok 12 odsto smatra da se to nikada neće desiti.

Većina građana, 49 odsto navodi da je za njih lično značajna vizna liberalizacija, a 33 odsto da nema značaja za njih. Čak 85 odsto ispitanika je izjavilo da nije putovalo prošle godine u zemlje šengenske zone.

Građani Srbije imaju realna očekivanja od integracije u EU i 52 odsto očekuje da će to omogućiti bolju budućnost mladima, 44 odsto više mogućnosti za zapošljavanje, 40 odsto mogućnost da se putuje po EU, a 30 odsto u tome vide priliku da se sredi stanje u Srbiji.

Postoji izvestan pomak u podršci Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i 19 odsto smatra da će taj sporazum doprineti boljem životu građana Srbije, dok je u decembru to smatralo 17 odsto.

Prema istraživanju u maju, 38 odsto građana smatra da će taj sporazum malo doprineti boljem životu, a 28 odsto da neće uticati.