Promenite veličinu slova
     
22. mart 2011. | 08:41 → 16:33 | Izvor: Tanjug, RTV | Foto: Beta

Svetski dan voda

NOVI SAD -

Potrebe za vodom u svetu rastu, a na svim kontinentima vodne rezerve opterećene su povećanjem navodnjavanja u poljoprivredi, urbanizacijom i rastom industrijalizacije, rečeno je danas na konferenciji posvećenoj Svetskom danu vode, koja je održana u Zavodu za zaštitu prirode Srbije.

Načelnik Odeljenja za biodiverzitet Dušan Mijović je kazao da je voda veoma važan resurs i naveo da su prve ljudske naseobine nastale upravo pored izvora vode.

"Vodu uopšte nije lako obezbediti i da bi se obezbedilo kompletno snabdevanje vodom neophodno je prilagoditi infrastrukturu", rekao je Mijović, ukazujući da danas u svetu čovek u proseku potroši 250-300 litara vode na dan.

Geolog Milorad Kličković je podsetio na činjenicu da su podzemne vode boljeg kvaliteta od površinskih, kojima je neophodan ozbiljan tretman da bi se koristile za piće.

"Svaka voda može tehnološki da se dovede do pitke samo je pitanje koliko će to da traje i koliko će koštati", kazao je Kličković dodajući da su veoma važne i mere zaštite koje sprečavaju razvoj degradirajućih delatnosti kako bi se zaštitio i očuvao kvalitet vodnih resursa.

Govoreći da mnogi potoci i izvorišta nestaju, Kličković je rekao da se Beograd naglo širio pa su se "žrtvovale mnoge vodne pojave", a mnogi potoci i izvori su nestali.

On je naveo primer zgrade "Beograđanka", koja je sagrađena na izvoru, istakavši da se i danas u njenim podrumima voda sakuplja pumpama.

sava reka beograd zagadjenje smece otpad

Na skupu u Zavodu za zaštitu prirode rečeno je da je jedan od najvećih zadataka u 21. veku da se stanovništvo obezbedi pijaćom vodom.

Stručnjaci upozoravaju da povećana potrošnja vode ne samo da smanjuje količinu vode za industrijski i poljoprivredni razvoj, već ima veliki uticaj na ekosisteme i na vrste čiji opstanak zavisi od njih.

Zdravstvena ispravnost vode za piće

Prema preliminarnim podacima Instituta "Batut", rezultati ispitivanja zdravstvene ispravnosti vode za piće iz 153 kontrolisanih centralnih vodovodnih sistema u 2010. godini u Srbiji pokazuju da su od ukupnog broja kontrolisanih vodovoda 76 ili 49,67 odsto ispravni, odnosno imaju manje od pet odsto mikrobiološki i manje od 20 odsto fizičko-hemijski neispravnih uzoraka vode.

Rezultati fizičko-hemijskog ispitivanja uzoraka vode za piće iz centralnih vodovodnih sistema u Srbiji u 2010. godini pokazuju da 15, ili 9,80 odsto vodovoda, ima samo fizičko-hemijsku neispravnost u više od 20 odsto ispitivanih uzoraka godišnje.

voda cesma

Prema podacima "Batuta", rezultati mikrobioloških ispitivanja uzoraka vode za piće iz centralnih vodovodnih sistema pokazuju da je na teritoriji Srbije ukupno registrovano 24 ili 15,69 odsto vodovoda samo sa mikrobiološkom neispravnošću u više od 5 odsto ispitivanih uzoraka vode godišnje.

Od ukupnog broja kontrolisanih visokorizičnih vodovoda, odnosno vodovoda sa "udruženom neispravnošću" u Srbiji u 2010. godini ima 38 ili 24,84 odsto.

U 2010. godini u Srbiji su registrovane tri hidrične epidemije - pojava obolevanja neuobičajeno velikog broja ljudi usled mikrobiološki neispravne vode za piće sa 42 obolele osobe.

Zrenjaninci imaju najlošiju, Novosađani najskuplju vodu

I u vojvođanskim gradovima obeležen je ovaj datum, a jedan od glavnih problema je kvalitet vode za piće i stalni rast gradske populacije, koji nije uvek ravnomerno ispraćen širenjem vodovodne mreže.

Tokom 20. veka svetska populacija se utrostručila dok je potreba za vodom porasla šest puta. U narednih pedeset godina očekuje se da će rast svetske populacije iznositi do 50 odsto, što će imati ozbiljne posledice na životnu sredinu.

Najlošiju vodu u Vojvodini imaju građani Zrenjanina, koja ima nekoliko desetina puta veću koncentraciju arsena od dozvoljene, zbog čega je Pokrajinska sanitarna inspekcija još 2004. zabranila upotrebu vode iz gradskog vodovoda za piće i spremanje hrane.

No, iako neispravna za piće, voda u Zrenjaninu poskupela je od početka marta za čak 50 odsto, dok građani uporedo imaju i dodatne troškove, jer su prinuđeni da kupuju flaširanu vodu.

Direktor zrenjaninskog vodovoda Milorad Bjelogrlić kaže da Zrenjaninci piju vodu staru 19 hiljada godina, kao i da uprkos tome što njen hemijski sastav ne zadovoljava standarde, voda se u vodovodu prerađuje i bakteriološki je ispravna.

S druge strane, Novosađani, kako kažu u JKP "Vodovod i kanalizacija" piju ispravnu vodu, ali najskuplju u Vojvodini, što se opravdava time da je poslednje dve decenije cena vode bila socijalna.

Portparol novosadskog vodovoda Davor Santrač kaže da su u skorijoj budućnosti neophodna velika ulaganja u vodovodnu mrežu, kako bi svi građani imali normalno i kvalitetno vodosnabdevanje. On je dodao i to da je kapacitet mreže star 20 godina, a da se broj stanovnika od tada udvostručio.

Za 50 godina svakom samo po pola čase vode dnevno

Ako stanovnici planete Zemlje nastave neracionalno da koriste vodu, za oko 50 godina, svako će moći da popije samo pola čaše vode dnevno, iako je svakom organizmu dnevno potrebno oko dva litra, poručili su članovi "Zelene omladine Srbije".

Oni su, povodom obeležavanja Svetskog dana voda, na Trgu Republike organizovali uličnu akciju "Bila jednom jedna reka" sa ciljem da apeluju na građane da savesnije koriste vodu.

Član pokreta Anastazija Pejović upozorila je građane da će se njihov život za 50 ili 60 godina drastično promeniti, ako ne budu racionalno koristili vodu.

"Ljudi moraju da steknu uvid u to da neracionalno koriste vodu i nauče da se ponašaju prema njoj kao prema jedinstvenom izvoru života, bez koga nijedno živo biće ne može da funkcioniše", istakla je Pejovićeva, dodajući da se na osnovu ankete koju Zelena omladina sprovodi može uočiti kako građani svakodnevno troše više vode nego što im je potrebno.

Zelena omladina navodi da se svakog dana u reke, jezera i ostale vodene tokove širom sveta baci oko šest miliona tona otpada, kao i da jedna šestina populacije uopšte nema pristup čistoj pijaćoj vodi.

Voda čini 75 odsto planete Zemlje, a samo 0,008 odsto te količine može da se koristi za piće, piše na flajeru, koji su aktivisti Zelene omladine delili prolaznicima.

Obeležavanje Svetskog dana voda

Ove godine Svetski dan voda obeležava se pod sloganom "Voda za gradove: odgovor urbanim izazovima", a glavni cilj je da se međunarodna pažnja fokusira na to kako rast populacije, industrijalizacija i sve jače klimatske promene utiču na urbane vodne sisteme. Jedan od milenijumskih ciljeva do 2015. godine je da se prepolovi broj ljudi koji nemaju pristup pijaćoj vodi.

Inicijativa za međunarodno obeležavanje Svetskog dana voda potekla je 1992. godine na konferenciji Ujedinjenih nacija pod motom "Životna sredina i razvoj", održanoj u Rio de Žaneiru.

Tom prilikom, Generalna skupština UN usvojila je rezoluciju i odredila 22. mart kao Svetski dan voda čije je obeležavanje počelo 1993. godine.

Podeli vest sa prijateljima:
SRODNE VESTI
Vreme
Trenutno stanje
Novi Sad
24
°C
1011mb
2m/s
RTV Facebook
RTV Twitter