Promenite veličinu slova
     
06. april 2011. | 13:16 | Izvor: Tanjug

Sporazum o priznanju krivice sve popularniji u Srbiji

BEOGRAD -

Sporazum o priznanju krivice, prema kome optuženi priznaje da je izvršio krivično delo, u zamenu za određenu zatvorsku i novčanu kaznu, polako "ulazi u modu" posle više od godinu i po dana, pošto je dobio osnov u zakonu.

Do sada je sporazum o priznanju krivice između tužilaštva i okrivljenog zaključen 70 puta, ali da se sporazumom postiže obostrana korist, odskoro su shvatili i organi gonjenja, ali i okrivljeni protiv kojih postoje čvrsti dokazi da su izvršili krivična dela.

Ceca sa narukvicom na nozi, u kućnom pritvoru?

Tako se ovih dana, kako pišu mediji, vode pregovori o nagodbi između folk pevačice Svetlane Ražnatović, njene sestre Lidije Ocokoljić i Višeg javnog tužilaštva, koje ne može da potvrdi ovu informaciju "jer je to službena tajna, do okončanja pregovora".

Ražnatovićeva, protiv koje je podignuta optužnica zbog nelegalnog prisvajanja novca, prilikom transfera 10 fudbalera FK Obilić i nedozvoljenog posedovanja 11 pištolja, navodno pokušava da se nagodi i prizna krivicu, u zamenu za dve godine kućnog zatvora i pored toga plati državi dva miliona evra.

Kada bi ga zaključila ne bi joj se sudilo, već bi joj presudom bila izrečena kazna u skladu sa sporazumom sa tužilaštvom.

ceca svetlana raznatovic

Ukoliko dobije kaznu kućnog zatvora, Ražnatovićeva bi bila pod nadzorom elektronskog centra Uprave za izvršenje krivičnih sankcija i morala bi da nosi elektronsku narukvicu na nozi, kako bi se pratilo njeno kretanje.

Po dozvoli suda, koji bi joj eventualno izrekao presudu u skladu sa sporazumom, ona bi mogla da napušta svoj dom u skladu sa poslovnim i porodičnim obavezama, ali u inostranstvo ne bi mogla da ide.

Bivši predsednik FK "Crvena zvezda" Dragan Džajić, koji je, kao i Ražnatovićeva, optužen za zloupotrebu službenog položaja prilikom transfera igrača, odbio je, prema tvrdnjama njegovih branilaca, čak dva puta predlog tužilaštva za sporazumno priznanje krivice.

Tužilac mu je prvo ponudio da prizna krivicu u zamenu za kaznu od dve godine zatvora i obavezu da uplati dva miliona evra u humanitarne svrhe, a potom je predložio kaznu od šest meseci zatvora, ali je Džajić i to odbio, pa mu je krajem januara počelo suđenje pred Višim sudom u Beogradu, a i privremeno mu je zaplenjen veći deo imovine koju poseduje.

Rodiću ostalo još najviše pola godine zatvora

Osnivač listova "Kurir" i "Glas javnosti" Radoslav Rodić zaključio sporazum o priznanju krivice sa tužilaštvom, za kaznu od dve godine zatvora, zbog zloupotrebe službenog položaja, koji je Viši sud u Beogradu juče usvojio.

Istim sporazumom predviđeno je da Rodić plati oko 48.9 miliona dinara Komercijalnoj banci, koja je oštećeni u tom postupku, a biće mu izrečena i mera zabrane obavljanja poziva, delatnosti i dužnosti u trajanju od šest godina.

Na ovaj sporazum, pravo da uloži žalbu ima samo Komercijala banka, i to u roku od osam dana, posle čega će sud Rodiću moći da izrekne presudu shodno nagodbi sa tužilaštvom.

radoslav rodic kurir

Kako je već godinu i po dana u pritvoru, Rodiću bi ostalo da po pravosnažnosti presude, odsluži još najviše pola godine zatvora.

Najpoznatiji slučaj sporazumnog priznanja krivice u Srbiji je Miladin Kovačević koji je u zamenu za dve godine i tri meseca zatvora prošle godine priznao da je američkom studentu naneo teške telesne povrede, pa je krajem januara otišao na izdržavanje kazne u somborski zatvor, otvorenog tipa.

Bojan Smiljković, telohranitelj biznismena Predraga Rankovića Peconija, osuđen je krajem decembra na šest meseci zatvora, zbog pucanja na automobil u kojem je bio Ljubiša Buha Čume kod "Arene", na osnovu nagodbe sa tužilaštvom.

Prvi u javnosti poznat slučaj sporazumnog okončanja postupka priznanjem krivice zaključilo je novosadsko Više tužilaštvo sa pripadnikom "Nacionalnog stroja" Dolfom Pospišem.

Pospiš je tako, po priznanju krivice bez suđenja, osuđen na godinu i četiri meseca zatvora zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje, netrpeljivosti i nasilničkog ponašanja.

Novim zakonom sporazum za sva krivična dela

Državni organi poručuju da se sklapanjem sporazuma ostvaruju značajne uštede u pravosudnom budžetu, ubrzavaju sudski postupci, kao i da on doprinosi rasterećenju rada suda.

Shodno Zakoniku o krivičnom postupku, zaključenje sporazuma, mogu predložiti tužilac, branilac i okrivljeni i to samo u slučajevima kada se krivični postupak vodi za jedno krivično delo ili za krivična dela u sticaju, za koja je propisana kazna zatvora do 12 godina.

Nacrtom novog ZKP-a koji bi trebalo da bude usvojen do leta, predviđeno je, pak, da se sporazum može zaključiti za sva krivična dela, bez obzira na visinu zaprećene kazne, kao što je to slučaj u Americi u kojoj se preko 95 odsto postupaka završava na taj način.

zatvor klisa

O uslovima priznanja krivice najpre pregovaraju okrivljeni i njegov branilac sa tužiocem, posle čega sud rešenjem odlučuje o usvajanju, odbijanju ili odbacivanju sporazuma.

Na odluku o odbijanju sporazuma branilac, okrivljeni i tužilac imaju pravo žalbe u roku od osam dana od trenutka kada im je ono dostavljeno.

Ukoliko sud usvoji sporazum, oštećeni i njegov branilac imaju pravo žalbe, takođe i na to rešenje, u roku od osam dana od njegovog prijema, a o žalbi odlučuje vanraspravno veće suda.

Kada rešenje postane pravosnažno, sporazum postaje sastavni deo optužnice, ukoliko je postignut i rešenje usvojeno pre njenog podizanja. Ukoliko je postignut i usvojen pošto je optužnica stupila na snagu, tužilac u roku od tri dana je menja u skladu sa sporazumom.

Predsednik veća sudija bez odlaganja donosi presudu na koju ne postoji pravo žalbe. Sporazum o priznanju krivice će se odbaciti ako je podnet nakon što je završeno prvo ročište za održavanje glavnog pretresa.

Sud o sporazumu o priznanju krivice odlučuje na ročištu, kome prisustvuju javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a o ročištu se obaveštavaju oštećeni i njegov punomoćnik.

Takođe, jedan od uslova sklapanja sporazuma je i da ga je okrivljeni svesno i svojom voljom prihvatio i da osim njegovog priznanja krivice postoje i drugi materijalni dokazi.

Ukoliko neki od ovih uslova nisu ispunjeni, ili ukoliko kazna, odnosno druga krivična sankcija utvrđena u sporazumu o priznanju krivice, očigledno ne odgovara težini krivičnog dela koje je okrivljeni priznao, sud će doneti rešenje kojim se sporazum o priznanju krivice odbija, a priznanje okrivljenog dato u sporazumu ne može biti dokaz u krivičnom postupku.

Podeli vest sa prijateljima:
SRODNE VESTI
Vreme
Trenutno stanje
Novi Sad
8
°C
1020mb
2m/s
RTV Facebook