Širom Srbije obeležena desetogodišnjica NATO bombardovanja

BEOGRAD - U celoj Srbiji, od krajnjeg juga do severa, danas je, polaganjem venaca, obeležena desetogodišnjica NATO bombardovanja Srbije.

Povodom desetogodišnjice bombardovanja SRJ u Vranju je danas održana zajednička sednica okružnog i gradskog štaba civilne zaštite kojom su predsedavali načelnik Pčinjskog okruga Budimir Mihajlović i gradonačelnik Vranja Miroljub Stojčić.

Načelnik Odeljenja za vanredne situacije Drakča Stanojković je rekao da su od 78 dana, koliko je trajala agresija NATO-a, mesta u Pčinjskom okrugu bombardovana 48 dana, pri čemu je raketirano 78 ciljeva sa 1.119 projektila.

"U Pčinjskom okrugu je u tom periodu 11 lokacija pogođeno projektilima sa osiromašenim uranijumom, pet lokacija je pogođeno kasetnim bombama, dok su 62 osobe poginule, a 207 ih je ranjeno", rekao je Stanojković.

Gradonačelnik Vranja i komandant gradskog štaba Civilne zaštite Miroljub Stojčić je rekao da "treba odati priznanje članovima štaba koji su pre deset godina bili angažovani, ne samo na sanaciji terena, već i na zaštiti imovine i života građana, jer su bili jedan od najorganizovanijih štabova civilne zaštite u Srbiji".

Tačno u podne predstavnici lokalne samouprave su sa predstavnicima vojske, policije i Srpske pravoslavne crkve odali poštu poginulima u NATO agresiji ispred spomenika žrtvama ratova devedesetih godina u Vranju.

Merdare: Gvozdeni puk odao počast poginulima

Nekoliko desetina ratnih veterana iz gradova sa juga Srbije odalo je danas na administrativnom prelazu Merdare počast stradalima na Kosovu i Metohiji u NATO bombardovanju 1999. godine.

Predstavnici veterana i porodica poginulih na Kosovu položili su vence i cveće, upalili sveće i minutom ćutanja odali počast svima koji su stradali tokom NATO bombadrdovanja.

Vence i cveće su na spomenik jednom stradalom vojniku ispod nadvožnjaka na administrativnoj granici položili po jedan predstavnik delegacija ratnih veterana iz Kuršumlije, Niša, Prokuplja, Leskovca, Lebana i Bojnika, jer im policija nije dozvolila da se svi okupe na tom mestu.

Njih je na Merdaru dočekao kordon policije koji je blokrao prilaz nadzvožnjaku, a na samoj administrativnoj liniji bilo je dosta pripadnika Kfora i Kosovske policije koji su postavili bodljikavu žicu ispod nadvožnjaka.

Predsednik opštine Kuršumlija u vreme NATO bombardovanja Borivoje Urošević izjavio je agenciji Beta da je Kuršumlija pretrpela najveća razaranja i da je imala najveći broj žrtava u Srbiji, u odnosu na broj stanovnika.

On je podsetio da je baš u Merdaru stradala jedna beba, Bojana Tošović, zajedno sa svojim ocem. Polaganje venaca u Merdaru organizovalo je udruženje veterana Gvozdeni puk.

Otkriven spomenik u Čačku

I više od hiljadu Čačana okupilo se danas, u podne, u parku kod Železničke stanice na komemorativnoj svečanosti povodom desetogodišnjice NATO bombardovanja u kome je ubijeno šest stanovnika ovog grada, a privredni i stambeni objekti teško stradali.

Otkriven je i osveštan spomenik u obliki krajputaša kao sećanje na sve Čačane poginule u ratovima od 1991. do 1999. godine.

O stradanju srpskog naroda u NATO agresiji govorili su gradonačelnik Velimir Stanojević i predsednik Skupštine grada Veljko Negovanović.

Na spomenik, rad akademskog vajara Živorada Maksimovića, položeni su venci Moravičkog okruga, grada Čačka, Vojske Srbije i društava koja neguju tradicije oslobodilačkih i odbrambenih ratova

Venci na spomeniku u Prijepolju

Predsednik opštine Prijepolje Dragoljub Zindović i predsednik lokalnog parlamenta Ćamil Hadžalić položili su danas venac na spomen-obeležje stradalima u toku vazdušnih udara NATO-a.

Skupština opštine, koja zaseda već treći dan, prekinuta je kako bi odbornici mogli da odaju poštu žrtvama bombardovanja i prisustvuju opelima u crkvama i manastirima u Prijepolju.

Saobraćajnice i drugi objekti u regionu Prijepolja bili su više puta meta NATO avijacije. Porušeni su želežnički most u Bistrici, nekoliko mostova na Limu, kao i deo tribina stadiona u Prijepolju. Ciljevi na obližnjoj planini Jadovnik gađani su više od 150 puta.

Gradonačelnik Beograda položio vence

Nikada ne smemo da zaboravimo to što se desilo pre deset godina na ovom mestu, ali moramo da idemo dalje, jer život ne može da stane, rekao je danas gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, prilikom polaganja venaca ispred bolnice "Dragiša Mišović" koja je nastradala u NATO bombardovanju.

Tokom 78 dana bombardovanja SRJ, koje je počelo na današnji dan pre 10 godina, Kliničko-bolnički centar "Dr. Dragiša Mišović" pogođen je 20. maja 1999. godine, u kojem je poginulo sedam gardista i tri civila.

"Šta god mi uradili, ne možemo vratiti te mlade živote, niti možemo njihovim porodicima na bilo koji način da nadoknadimo njihov gubitak, ali ovo treba da bude opomena celom svetu da se tako nešto više ne ponovi", rekao je gradonačelnik Beograda.

Đilas je rekao da spomen-obeležje kod bolnice poručuje "svima onima koji su to uradili, pre deset godina, da su tim činom ubili nekoliko hiljada ljudi i unazadili našu zemlju, za ko zna koliko godina".

On je naglasio da će kao gradonačelnik Beograda uraditi sve da pomogne onima koji su ostali iza tih ljudi koji su nastradali.

Otac nastradalog gardiste Vojina Pejčinovića, Branislav rekao je ispred nevladine organizacije "Porodice nastradalih i unesrećenih", da je jedan od zahteva te organizacije utvrđivanje pravog broja nastradalih u NATO bombardovanju 1999. godine.

"Mi danas, posle jedne decenije, još uvek spekulišemo da li je, u bombardovanju SR Jugoslavije, stradalo između 1.500 i 2.500" ljudi i dodao da "nije dobro da istoriju temeljimo na improvizacijama".

Pomen u Kragujevcu

Povodom desete godišnjice od početka vazdušnih udara NATO na SRJ, u Kragujevcu su se danas u podne oglasile sirene jednominutnim signalom "prestanak opasnosti", u znak sećanja na žrtve.

Tokom 11 nedelja koliko su trajali vazdušni napadi, lokacije u Kragujevcu i okolini bombardovane su 35 puta sa 73 projektila.

Prilikom vazdušnih napada na Kragujevac nije bilo žrtava, ali je više od 200 građana zadobilo lakše i teže povrede. Pričinjena je ogromna materijalna šteta, a najgore je stradala fabrika Zastava.

Rakete su pogodile kasarne Vojvoda Radomir Putnik u centru grada, Milan Blagojević u Šumaricama kao i kasarnu u Divostinu.

Jednim projektilom pogođena je i pošta u naselju Aerodrom, ali bomba nije eksplodirala. Tokom vazdušnih udara dva puta je bombardovan Tehničko remontni zavod u Medni na koji je ispaljeno 10 raketa.

Poslednji napad na grad Kragujevac dogodio se 29. maja kada je u 10:10 sa dva projektila uništen antenski stub srednjetalasnog predajnika Radio Kragujevca pored Instituta za strna žita.

Niš - grad heroj

Ministar za dijasporu Srđan Srećković položio je danas, u ime Vlade Srbije, venac na spomenike žrtvama NATO bombardovanja u Nišu i prisustvovao pomenu koji je služio niški vladika Irinej.

Vence su položile delegecije Vojske Srbije, policije, grada, Nišavskog okruga, gradskih opština, kao i delegacije udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova, najbliža rodbina i građani Niša.

Srećković je rekao novinarima da veruje da danas sve države NATO, koje su učestvovale u bombardovanju, znaju da je ono bilo greška.

"U ovoj NATO akciji najviše su stradali i patili nedužni građani. Među žrtvama je bilo puno žena i dece. Ne možemo da zaboravimo ove nedužne žrtve i njihove porodoce", rekao je Srećković, povodom obeležavanja 10. godišnice od početka NATIO bombardovanja. "Srbija želi da bude deo modernog sveta i da brani svoje nacionalne interese na način koji je razumljiv međunarodnoj zajednici", kazao je Srećković.

Odavanje pošte žrtvama agresije održano je i u kasarni "Mija Stanimirović" pored spomen-obeležja stradalim pripadnicima 211. oklopne brigade.

Niš, grad stradalnik u NATO bombardovanju, gađan je iz vazduha za 78 dana bombardovanja 40 puta, 28 puta noću i 12 puta danju, a poginulo je 56 njegovih meštana, dok ih je više od 200 ranjeno.

Sirene koje su označavale dolazak NATO aviona oglasile su se počev od 24. marta, pa do kraja vazdušnih napada, ukupno 129 puta, a Nišlije su u skloništima provele 52 dana, pet sati i 14 minuta, koliko je grad bio pod vazdušnom opasnošću, što je oko 70 odsto ukupnog vremena.

Na grad je tokom ispaljeno 324 razorna projektila: 161 avio-bomba, 36 kontejnera kasetnih bombi, 71 krstareća raketa, osam grafitnih projektila, a zaostalo je i 48 neeksplodiranih bombi. Srušeno je oko 120 objekata, a više od 3.400 stambenih, poslovnih i vojnih objekata je oštećeno.

Nišlije posebno pamte dva datuma - 7. i 12. maj 1999. godine, kada je grad bio zasut kasetnim bombama. Ujutru 7. maja, posle besane noći, kada je treštalo bez prestanka, što od eksplozija avio bombi, što od dejstava protivvazdušne odbrane, javljeno je da nekoliko NATO aviona oštećeno.

U 11.20 časova, usledila je odmazda. Grad je bio prekriven kasetnim bombama. Samo tog dana poginulo je 15 Nišlija, a više desetina je ranjeno. Gađana je Gradska pijaca, kvart pored zgarde Banovine gde se nalaze Univerzitet, Klinički centar sa okolinom i Čair, a "žute ubice" sletale su i do same Dušanove ulice u blizini raskrsnice na Crvenom pevcu. Kasetna kanonada ponovljena je 12. maja u 15 časova, tada bez žrtava, nad niškim naseljima Duvanište, Bulevarom Nemanjića, Trošarinom.

Ako se nije ginulo tog dana, ginulo se kasnije, od zaostalih kasetnih projektila prilikom okopavanja bašti, a "žute ubice" zaostale su po olucima kuća, pa i na krovu osnovne škole "Ćele kula", a otkrivane su i uništavane kasnije, sve do današnjih dana.

Stanovnici u niškom naselju Duvanište svake godine slave 12. maj i Vasilija Ostroškog, svog zaštitnika, odajući poštu svim žrtvama NATO bombardovanja.

Smederevo odalo počast poginulim 

Predstavnici vojske, policije i grada Smedereva danas su na desetu godišnjicu NATO napada na Saveznu Republiku Jugoslaviju položili vence na spomenik stradalim Smederevcima.

Prvog dana vazdušnog napada NATO avijacije oko 20.10 sati gađana je raketna baza u selu Vučak kod Smedereva. Za 11 nedelja NATO bombardovanja poginulo je 14 pripadnika vojske i policije iz Smedereva.

Tokom trajanja operacije "Milosrdni anđeo" gađani su most na Dunavu kod Smedereva, industrijska zona, glavna trafo-stanica železare, postrojenja Jugopetrola.

U Narodnoj biblioteci danas je u znak sećanja na NATO agresiju otvorena izložba fotografija i drugih dokumenata "Smederevo - srcem za otadžbinu".

U Novom Pazaru skup povodom godišnjice bombardovanja

Predstavnici Gradske uprave Novog Pazara, vojske, policije i građani položili su danas u Novom Pazaru cveće na Spomen obeležje civilima stradalim tokom bombardovanja SRJ 1999. godine.

Povodom obeležavanja Dana sećanja u Gradskoj upravi danas je održana sednica Štaba civilne zaštite, kojoj su prisustvovali i članovi tog tela iz 1999. godine.

Član Gradskog veća Hajrudin Hajrović ocenio je da je bombardovanjem 1999. godine izazvana najveća humanitarna, socijalna i ekološka katastrofa 19. veka u Evropi.

Hajrović je na sednici, nakon odavanja počasti minutom ćutanja svim nastradalima, rekao da je tokom 78 dana bombardovanja na Novi Pazar palo 76 projektila.

"Kobnog 31. maja pogođen je ulaz stambene zgrade u Ulici Stevana Nemanje, kada je poginulo 11 nedužnih civila, a 35 je teže i lakše povređeno", rekao je Hajrović.

Prema njegovim rečima, tokom bombardovanja su potpuno uništene kasarne u Novom Pazaru i Novopazarskoj banji, pet porodičnih kuća, a oštećena su obdaništa, škole, dispanzeri, privredni objekti, saobraćajnice.

Komandant Štaba civilne zaštite u 1999. godini Budimir Đinović ocenio je da je bilo mnogo teških trenutaka, počev od zlokobnih sirena koje su upozoravale na opasnost.

Tokom bombardovanja u Novom Pazaru poginuli su Raco Vranić, Dragica Biorac, Dejan Milojević, Dragan Simović, Marko Roglić, Zvezdan Jajić, Golub Ratković, Đorđe Pantović, Miodrag Nikolić, Vladan Simić i Marko Simić.

Sa teritorije novopazarske opštine poginuli su vojnici Mileta Jovanović, Mladen Vasiljević, Naser Vučelj, Ivan Pajović, Rifat Hodžić, Zoran Filipović i Nikola Popović, kao i policajac Goran Tenjević.