Pravo na peticije koje - niko ne uvažava

Iako je godišnje dobijala oko 450 primedaba i predloga građana, Skupština Srbije tek od pre dve nedelje ima jasno konstituisan Odbor koji će se baviti tim pitanjima.

Odbor formalno postoji od 2007. godione, međutim u protekle dve godine nije se znalo ko su njegovi članovi, pa zapravo nije funkcionisao, naveli su učesnici panel diskusije "Uključenje građana i građanki u društveni i politički život kroz zastupanje prava na peticije i predloge"  u Skupštini Vojvodine.

Jedno od osnovnih prava građana, ustanovljeno još u 12. veku, jeste da učestvuju u svim nivoima vlasti predlozima, peticijama ili žalbama. Iako je danas u Srbiji to njihovo pravo ustavom zagarantovano, ne postoje mehanizmi koji bi im to omogućili.

Inicijative i zakonski predlozi o kojima raspravlja republička Skupština u 95 odsto slučajeva dolaze na predlog Vlade. Ako nije tako, uglavnom se ne stavljaju ni na dnevni red, kaže poslanica Vesna Pešić.

"Ja se ne sećam da smo ikada bilo kakvu zakonsku inicijativu građana stavili na dnevni red. Mogu da kažem da je bilo čak zakonskih inicijativa Skupštine Vojvodine koje republička Skupština nikada nije stavila na dnevni red. Poslaničke inicijative nikada nisu na dnevnom redu", navodi Vesna Pešić.

Prema mišljenju pravnika iz YUCOM-a, Skupština Vojvodine je za korak ispred republičke Skupštine, jer ovde postoji Odbor za predloge i predstavke koji funkcioniše. Pred tim odborom trenutno se nalazi sedamdesetak predstavki građana koje se uglavnom odnose na povredu radnog prava, pritužbe na rad organa lokalnih samouprava i probleme sa infrastrukturom.

"Prava iz radnog odnosa su uglavnom vezana za zaostale zarade, nepovezan radni staž i sve ono što su problemi koji prate tranziciju.  S druge strane, pitanja o penzijsko-invalidskom osiguranju postavljaju građani iz bivših jugoslovenskih republika i načina na koji to može da se reši", kaže Milan Đukić predsednik Odbora za predloge i predstavke građana Skupštine Vojvodine.

Na rad organa lokalnih samouprava građani se uglavnom žale zbog duge procedure izdavanja dozvola i izrade urbanističkih planova, a jedan deo predstavki odnosi se na uslove života u ustanovama zatvorskog tipa, o čemu je Skupština Vojvodine raspravljala na poslednjoj sednici. U čak 14 vojvođanskih opština građani nemaju ni formalnu mogućnost da se obrate organima vlasti, a slična je situacija i na ostalim nivoima, navode pravnici YUCOMA.

"Da, vi imate situaciju da ste nešto podneli narodnoj Skupštini pre tri godine a da niko nije razmatrao vašu peticiju. To je nešto nedopustivo, a i sa aspekta građana je nedopustivo da ne mogu da ostvare svoja ljudska prava i da im predlozi odlaze na neke adrese sa kojih nikad neće dobiti odgovor“, navodi Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava.

YUCOM i Hajnrih Bol Štifung započeli su krajem prošle godine  projekat uključenja građana u društveni i politički život kroz zastupanje prava na peticije i predstavke, jer su zaključili da ne postoji pravni okvir koji reguliše tu oblast, zbog čega ih organi vlasti uglavnom ignorišu.

Nakon Novog Sada, panel diskusije održaće se tokom maja i juna i u drugim gradovima Srbije.