Nova šansa za školovanje odraslih

BEOGRAD - Od sledeće školske godine u Srbiji bi mogao da započne širi proces podizanja kvaliteta obrazovanja neškolovanog odraslog, uglavnom marginalizovanog stanovništva, u koji će biti uključeno oko 80 osnovnih škola.

Odrasli, a to znači stariji od 17 godina, uglavnom seosko stanovništvo, poljoprivrednici, Romi, tako će imati novu šansu da se uz prilagođene nastavne planove i programe i obuku za zanimanja tražena na tržištu rada, ponovo vrate u škole ili prvi put u njih uđu, rekla je Tanjugu Mirjana Milanović samostalna savetnica u Ministarstvu prosvete.

Drugačije osmišljeni predmeti i obuka za tražena zanimanja, kojih inače nema u redovnom osnovnoškolskom sistemu, upravo su ključni elementi u motivisanju odraslih da se vrate u školu i ponovo uključe u proces obrazovanja.

Zakon o obrazovanju odraslih

Pre početka tog procesa, treba usvojiti zakon o obrazovanju odraslih, čime bi čitav neformalni sektor obrazovanja (kursevi, obuke, škole jezika, "radnički univerziteti") postao standardizovan, rekla je samostalna savetnica i dodala da bi nacrt tog propisa mogao da bude gotov do kraja ove godine.

Predviđa se da odrasli završe osnovnu školu za tri godine. Prve godine učiće čitanje i pisanje, sticaće funkcionalnu pismenost, a kroz novi predmet Odgovorno življenje savladavaće osnove zdravstvenog vaspitanja, ekologije, građanske participacije.

U drugoj godini završavaju peti i šesti razred i već tu se usmeravaju ka budućem zanimanju, radu, kroz osnaživanje za traženje posla. Treće godine završavaju sedmi i osmi razred, a paralelno i obuku za budući posao. Po završetku, kandidati će dobiti svedočanstvo o završenoj osnovnoj školi, kao i sertifikat o potvrdi radnih kompetencija.

Odrasli će u osnovnoj školi imati i predmet preduzetništvo, gde će učiti kako da predstave sebe, napišu molbu, biografiju, da na drugačiji način razmišljanja i preuzmu odgovornosti za sopstvenu životnu ulogu.

Takođe, učiće i informatiku kao i druge opšte predmete, fiziku, hemiju, biologiju, dok će izostati muzičko, fizičko, likovno, rekla je Mirjana Milanović, dodajući da tim propisom treba da budu definisani uslovi i standardi na osnovu kojih će se licencirati institucije i programi, kontrolisati kvalitet i akreditovati nastavnici za rad sa tom populacijom.

Prema njenim rečima, u toj oblasti će biti prostora za upošljavanje nastavnika koji ne budu imali pun fond časova ili bi zbog najavljene racionalizacije u prosveti mogli da izgube posao. Takođe i same osnovne škole će ući u proces verifikacije svoje delatnosti za rad sa odraslima.

Andragoška priprema za motivisanje

Plan je da se odrasli školuju u 80 osnovnih škola, koje i same moraju proći obuku, takozvanu andragošku pripremu za motivisanje starijih da se vrate u školu i preskoče najrazličitije barijere, jer drugačije uče, drugačije su motivisani za sticanje znanja, imaju drugačije potrebe, navike, organizaciju. Sve to nastavnici, škole i oni koji donose planove i programe za odrasle, moraju uvažavati.

Prema statističkim podacima, u Srbiji 1,5 miliona ljudi, odnosno 46 odsto osoba starijih od 17 godina, nema nikakvo zanimanje, jer nisu završili osnovnu školu ili nisu nastavili srednjoškolsko obrazovanje.

Obrazovanje seoskog stanovništva u Srbiji prilično je zapostavljeno, jer čak 65 odsto seljana uopšte nema bilo kakvo profesionalno obrazovanje.

Popis iz 2002. pokazuje da su ti podaci još porazniji kad su meštanke u pitanju, odnosno 44,2 odsto seoskog stanovništva ženskog pola nema završenu osmoletku, odnosno dve trećine stanovnica sela (71,7 odsto) je bez ikakve stručne spreme.