Nedostaje novca za obnovu Hilandara

Građevinska sezona u manastiru Hilandar, koji je pre šest godina stradao u požaru tragičnih razmera, počela je u znaku opšte ekonomske krize i predviđanja prema kojima je krajnji rok za potpunu obnovu izgorelog dela Hilandara pomeren za dve godine - sa 2014. na 2016.

Završetak obnove najvećeg manastirskog konaka iz 1816. (Veliki konak), prvobitno planiran za 2010. godinu, pomeren je za kraj 2011. godine, a i ostali rokovi će zavisiti od daljeg priliva novca, rečeno je Tanjugu u Zadužbini svetog manastira Hilandara u Beogradu.

Poduhvat velike obnove Hilandara od posledica katastrofalnog požara 2004. je, kako ističu, u kritičnoj fazi i potrebna je široka podrška države i javnosti da se ona prevaziđe.

Prema podacima Zadužbine, dotacija Vlade Republike Srbije, preko nadležnog Ministarstva kulture, smanjena je rebalansom budžeta za 2009. godinu sa 110 miliona na 50 miliona dinara.

"I pored smanjenja novčanog priliva od 55 odsto, obim planiranih radova u 2009. je umanjen za 30 odsto zahvaljujući krajnjoj racionalizaciji i fondu rezervi koji smo formirali u prethodnim godinama i koji je prepolovljen u 2009", naveli su u Zadužbini.

U krizi je i grčka država, pa su i sa ove starne dotacije za obnovu Hilandara, i pored dobre volje i shvatanja značaja pomoći, veoma neizvesne.

Od našeg Ministarstva kulture, kažu u zadužbini, očekuje se za ovu godinu oko 80 miliona dinara, a sam manastir nema više rezervi kao u 2009. da nadomesti eventualno smanjenje prihoda u 2010.

Radna sezona počela je u punom obimu krajem februara, nakon prve nedelje Vaskršnjeg posta tokom koje je manastir praktično zatvoren za posetioce i kada se život usklađuje u potpunosti sa tipikom.

U Zadužbini kažu da će tokom ove godine glavni radovi biti na obnovi Velikog konaka i središnjeg dela manastira stradalog u požaru.

Predviđena je i sanacija krova paraklisa Svetih Arhanđela, a projekat rekonstrukcije ulaznog kompleksa biće predat grčkoj službi Kedak nadležnoj za sve radove obnove.

Prema procenama stručnjaka, obnova manastira ukupno će koštati 25 miliona evra, od čega je 15 miliona potrebno za obnovu izgorelih objekata, a ostatak za infrastrukturu, objekte van manastira i ekonomiju, pretežno za poljoprivredu, koja je osnovna delatnost na Svetoj Gori.

U noći između 3. i 4. marta 2004. godine stradao je 5.761 kvadratni metar prostora, od ukupno 10.500 kvadrata manastira koji su u 12. veku gradili i osnovali svetitelji i vladari Srbije Sava Nemanjić i njegov otac Simeon Nemanja.

Stradalo je osam građevinskih celina, dok su trpezarija svetog kralja Milutina iz 14. veka i paraklis Svetih Arhangela pretrpeli oštećenja zbog blizine vatre.

Požar velikih razmera počeo je sat iza ponoći u jednom od dimnjaka konaka Igumenarija, odakle se proširio na drvenu krovnu konstrukciju i celu severnu stranu manastirskog kompleksa sve do crkve svetih Arhangela i pirga Svetog Save.