Ћир
Hu
12. maj - Sveti Epifanije; Sveti German Carigradski
Beda C., Grgur, Magdalena P.
4. Redžeb 1433. - Džuma
4. Sivan 5772.
Ljubavlju pobediti krizu patriotizma i identiteta
NOVI SAD - Danas se patriotizam i identitet nalaze pred velikim iskušenjima. Kolektivna svest i kolektivni identitet dovedeni su u pitanje.
Postavlja pitanje do koje mere treba da ide patriotizam i treba li ga uopšte više i pominjati onakvog kakvog ga znamo i kakvog smo ga primili od svojih predaka?
Zar ne bi bilo pametnije prilagoditi ga aktuelnim trendovima, pokušati da ga dovedemo u stanje „in" ili „kul" ili u ko zna koju još desemantizovanu frazu?
Vredi li za tako nešto „staro" i „konzervativno" podnositi najveće žrtve pa i ono najvrednije što čovek ima, sopstveni život?
Savremeni čovek ćuti na ovakva pitanja. Pravi se nezainteresovan kao da ta pitanja nemaju nikakve veze sa njim, piše Aleksandar Milojkov za „Pravoslavni misionar".
Milojkov: Sužena svest današnjice
Milojkov kaže da umorni i zauzeti borbom za goli život, nemamo ni vremena da mislimo o nečemu što je, eto „nešto apstraktno i van naših moći da na njega utičemo".
A život, život je moć da se radi i troši i da se uživa u blagodati potrošačke civilizacije. Da se uživa pa makar naša osećanja, naša svest bila svedena na osećanja i svest jedne amebe.
Ljubav prema Bogu i Rodu
Ljubav prema Bogu i ljubav prema Rodu bili su ideali za koje je svaki srpski vojnik bio spreman na najveću žrtvu. A, ljubav mora biti savršena, najveća moguća, jer u protivnom to i nije ljubav.
Ljubeći drugog, čovek se razlikuje od svakog drugog stvorenja. Ljubavlju, odnosom prema drugom, čovek i biva čovekom, on postoji kao ličnost.
Egoizam - promašaj postojanja
Zato ne ljubiti znači ne postojati, a zatvaranje u sebe i egoizam jeste promašaj svrhe postojanja.
„Dakle, odnos sa drugim jeste zapravo život, egzistencija, inače ne bi bilo razlike između mene i ovog stola za kojim pišem", kaže autor teksta.
Pa onda zaklinjanje svome bližnjem, zaslužuje i spremnost na najveću žrtvu, jer nestanak bližnjeg znači i nestanak vlastitog života.
Svetosavlje - uzvišeni cilj života
Ovo i jeste smisao pravoslavnog patriotizma, ili patriotskog pravoslavlja, sasvim je sve jedno. Srpski narod za to ima jednu reč, upravo kao što je i Hristos te dve ljubavi sjedinio u jednu.
Ta sinteza ljubavi prema Bogu i prema čoveku kod predaka je doživljena kao Svetosavlje. Svetosavlje je divan primer kako se mogu ujediniti dve, na prvi pogled, stvari koje nemaju veze jedna sa drugom: hrišćanstvo i patriotizam.
Samo iskrivljeno hrišćanstvo i iskrivljeni patriotizam nemaju ništa zajedničko. Jer danas ljudi od hrišćanstva prave sociologiju ili nekakvu pacifičku filosofiju društva, a sa druge strane šovinizam predstavljaju kao patriotizam.
Rođenje srpske države
U takvom stanju stvari hrišćanstvo i patriotizam nemaju veze jedno sa drugim, odnosno jedno drugo isključuju.
Jer između učmalih pacifista i ratobornih šovinista zaista nema ničeg zajedničkog. No, tako izgleda hrišćanstvo bez Crkve i rodoljublje koje je zapravo samoljublje i šovinizam.
Istinski identitet
Tako, tvorenje Zapovesti za koju je Gospod rekao da o njoj vise sav Zakon i Proroci, jeste istinski identitet naroda srpskog.
Čuvanjem te Zapovesti, sačuvaćemo se i kao narod, a iščezne li nje iščeznućemo i mi. I umesto ljudi postaćemo stvari, kamenje poljsko, mašine bez duše, bez volje, bez emocija, postojaćemo ali nas biti neće.
Zapovest koja rađa
Ova je Zapovest duboko utkana i u biće našeg pravoslavnog srpskog naroda. Ovom smo Zapovešću nikli kao narod. Njome je nikla naša kultura, umetnost, filozofija a na kraju i sama srpska državnost.
„Zaista, koliko god se trudili da pre vremena kada primismo svetu veru pravoslavnu, pronađemo nekog znamenitog srpskog pesnika, slikara, učenog i mudrog čoveka, ulagaćemo trud u nešto nemoguće i nepostojeće", kaže autor.
Rođenje počelo krštenjem
To je zbog toga što naše vreme, naše rođenje, počinje sa našim krštenjem. Onda kada smo se naučili da ljubimo Jednoga i Istinitoga Boga, onda se naučismo da ljubimo i pismenost, i umetnost i nauku i sve ono što nas čini narodom i državom.
Onda se naučismo da ljubimo i jedni druge, naučismo da se osećamo svojima. Od tada je zajednička radost bila neuporedivo veća od bilo koje pojedinačne radosti i od tada je zajednička bol bolela jače i strašnije od svake pojedinačne rane.
Poklič srpske vojske
Srpska vojska je oduvek bila nosilac srpskog pokliča ljubavi prema Bogu i prema Rodu: Za krst časni i slobodu zlatnu!
Bog i Rod, Sloboda i Krst uvek su bili jedno u svesti svakog srpskog vojnika, upravo onako kako je i Gospod učio svete apostole.
„Ljubite jedni druge"
„Ovo je zapovest moja: da ljubite jedni druge kao što vas ja ljubim. Od ove ljubavi niko nema veće, da ko život svoj položi za prijatelje svoje" (Jevanđelje po Jovanu, 15, 12-13).
Ovo su reči Spasitelja sveta, Zapovest Njegova koju je dao svojim učenicima u svojoj oproštajnoj besedi, neposredno pred svoje stradanje.
Bogoljublje i Rodoljublje
Govoreći o ljubavi prema bližnjem, Hristos je izjednačava sa ljubavlju prema Bogu (Jevanđelje po Mateju, 22, 37-39).
Te dve Zapovesti, Bogoljublje i Rodoljublje, jesu zapravo jedna i jedinstvena Zapovest: Bogorodoljublje. Ova Zapovest jeste temelj hrišćanstva na kome su nazidane sve ostale zapovesti, Zapovest o kojoj „visi sav Zakon i Proroci" (Jevanđelje po Mateju, 22, 40).
podeli vest sa prijateljima:
Radio i TV uživo
