Kovačević: Bolonja, uprkos teškoćama, nepovratan proces

Srbija je, kao potpisnica Bolonjske deklaracije, prihvatila obavezu da svoj sistem visokog obrazovanja usaglasi sa tim dokumentom i, uprkos teškoćama u dovođenju reforme do kraja, prema rečima rektora Univerziteta u Beogradu (UB) Branka Kovačevića, to je nepovratan proces.

Naša država se 2003. godine pridružila krugu zemalja potpisnica deklaracije, odluka je doneta na nivou vlada, što znači da je u pitanju državna obaveza, izjavio je Kovačević Tanjugu.

"Pojedinačne tvrdnje da je Bolonja propala na srpskim fakultetima nisu tačne i u suštini ne treba raspravljati o tome da li nam je taj proces potreban ili ne, već videti kako da se predviđeni standardi primene i proces dovede do kraja", rekao je rektor UB, reagujući na nedavne najave u regionu da bolonjski sistem studiranja nije najbolje rešenje i da se razmatra mogućnost vraćanja tradicionalnom načinu učenja.

Imali smo dovoljno vremena za "vežbanje"

Kovačević smatra da je bolonjski proces dobar, jer je uveden u interesu studenata da bi imali bolje uslove, brže i efikasnije studiranje i mogućnost da do diplome dođu u 23, 24. godini.

Proces uvodi nove standarde, strukturu studija, mobilnost studenata i nastavnika, kvalitetne studijske programe i kadrove, studiranje godinu za godinu, podseća on.

Evropske zemlje potpisnice deklaracije, pa i Srbija, dale su sebi nekoliko godina za prilagođavanje, rekao je rektor UB i podsetio da smo u proteklih sedam godina imali dovoljno vremena za "vežbanje".

Međutim, nama izgleda treba još vremena za prilagođavanje, jer ćemo, najverovatnije, i ove školske godine upisivati studente u narednu godinu sa 54 boda, a tek od sledeće sa 60, kako predviđa Bolonja.

Šire tržište rada, kapitala i znanja

Kovačević podseća da je Evropska unija želela da napravi šire tržište rada, kapitala, znanja i to tako da diploma visokoškolske ustanove bude podjednako vredna u Srbiji i svakoj drugoj zemlji potpisnici.

Tokom te prve faze, započete u Evropi još 1999. godine, mi nismo završili Nacionalni okvir kvalifikacija, dokument koji treba da kaže koje struke školujemo, što je, kako je rekao Kovačević, glavni razlog što smo na prošlogodišnjoj ministarskoj konferenciji u Luvenu dobili ocenu 3,8.

Prošle godine je, praktično, otvorena naredna faza, koja će trajati 10 godina i tokom tog perioda treba da se promovišu kontinuirano učenje, moderna tehnologija u obrazovnom procesu od najranijeg uzrasta i pravedno školovanje, rekao je on podsetivši da je sastavni deo tog procesa i akreditacija, koja je trebalo da se završi u junu prošle godine, ali još traje.

Suprotno bolonjskom procesu, kod nas još postoji kategorija uslovnog upisa godine, proces akreditacije visokoškolskih ustanova nije završen, iako je to bilo planirano još polovinom prošle godine, ali, kako smatraju studenti beogradskih državnih fakulteta, reforme u ovoj oblasti, uprkos neadekvatnom sprovođenju i nepoznavanju procesa, ipak ne treba da stanu.

Država naglo ušla u reforme

Prema rečima studenta prorektora UB Milana Popovića, država je naglo ušla u reforme, bez adekvatne pripreme.

Iako sistem nije doveden do kraja, prolaznost loša, a nastavni programi neprilagođeni, smatramo da ne treba stati, jer Bolonja studentima otvara nove mogućnosti, rekao je Popović, smatrajući da treba vršiti pritisak na fakultete koji još nisu shvatili da je taj proces neophodan.

U primeni bolonjskog procesa najdalje je odmakao Arhitektonski fakultet koji je još pre dve godine "izveo" prvu bolonjsku generaciju. Ipak i taj fakultet ima problem jer, na primer, diploma nakon trogodišnjeg školovanja nije prepoznata na tržištu i studenti ne mogu da se zaposle, pa moraju da upisuju master.

Fakultet organizacionih nauka, Fakultet političkih nauka, takođe su odmakli u primeni Bolonjskog procesa, dok na primer Mašinski i Građevinski fakultet i dalje imaju poteškoća.