Inkluzivno obrazovanje doživelo fijasko

Za godinu dana primene inkluzivnog obrazovanja u školskom sistemu Srbije uočen je niz problema, i opšta je ocena da vaspitači i učitelji nisu dovoljno pripremljeni da bi taj proces mogao da se sprovodi kvalitetno, na korist sve dece u razredu, pokazala je anketa beogradskog Instituta za pedagoška istraživanja (IPI).

"Više od 80 odsto vaspitača i 70 procenata učitelja ocenilo je u istraživanju da se ne osećaju profesionalno spremnim da rade u redovnoj nastavi i da nastavu prilagode uslovima inkluzivnog obrazovanja", rekla je Tanjugu naučni savetnik IPI Slobodanka Gašić Pavišić.

Vaspitači i učitelji nemaju odbojnost, već bojazan

Ona je istakla da vaspitači i učitelji većinom nemaju odbojnost prema radu sa decom koja imaju smetnje u razvoju.

"Imaju, međutim, bojazan zbog toga što se ne osećaju sigurnim u profesionalnom pogledu, jer prosto ne znaju kako sa tom decom da rade na najbolji način, da ti đaci budu zadovoljeni u svojim posebnim obrazovnim potrebama, a da istovremeno i obrazovne potrebe druge dece budu ispunjene na kvalitetan način", rekla je Gašić Pavišić.

Zakonom od 2009. godine predviđeno je uvođenje inkluzije u sve nivoe školskog sistema, a za godinu dana njene primene, kao jedna od prepreka uočena je nepripremljenost vaspitača i učitelja za rad u ovim uslovima.

Gašić-Pavišić je podsetila da budući učitelji i vaspitači u toku svog redovnog školovanja za vreme studija, nisu stekli dovoljno znanja i veština za rad sa decom koja imaju smetnje u razvoju.

Takođe, ni obuka koju je organizovalo Ministarstvo prosvete i nauke nije bila dovoljna, rekla je ona i ukazala da je problem pripremljenosti stručnog kadra za rad u inkluzivnom obrazovanju prateća pojava i u zemljama koje su mnogo ranije počele taj proces.

Inkluzija ne obuhvata samo decu sa smetnjama u razvoju

Inkluzija, kako je podsetila savetnica IPI, ne obuhvata samo decu sa smetnjama u razvoju, nego i decu iz marginalizovanih sredina, neuspešne đake, decu iz interno raseljenih sredina i sve one koji iz socijalnih razloga imaju problema u školi.

Iskustvo govori da bi trebalo bar godinu dana pre uvođenja inkluzije, da se sprovede obuka učitelja, nastavnika za taj rad, rekla je savetnica IPI i ukazala na još neke prepreke - nedovoljnu opremljenost škola, broj dece u vaspitnoj grupi...

"Ako imate u razredu 30 đaka i jedno dete čije je ponašanje takvo, da nije u stanju da sedi u klupi, više je napolju nego u učionici, mora da se vodi računa o njegovoj bezbednosti kada je van, a učitelj ne može da ostavi razred i da istrči za tim detetom, onda su tu zaista teški uslovi", objasnila je Gašić Pavišić jednu od situacija sa kojima se susreću prosvetni radnici.

Zakon predvideo, praksa demantovala

Ona je kao dodatnu prepreku navela i to što učitelju ili vaspitaču nije obezbeđena dodatna pomoć, što je inače predviđeno zakonom, ali nije realizovano.

"Predviđeno je da postoji pedagoški asistent, lični asistent, još jedna osoba, može biti i roditelj, koja treba da bude u grupi ili razredu za podršku detetu i nastavniku", rekla je savetnica IPI.

Za uspešnu inkluziju, takođe, nedostaje i stručna literatura, ali i individualna pažnja da bi njihove obrazovne potrebe bile zadovoljene, navela je ona.

"To traži i drugačiju metodičku organizaciju nastave u školama, jer uglavnom više ne funkcioniše frontalna nastava, trebalo bi da bude individualizovana, diferencirana, da se zadaci određuju prema mogućnostima svakog deteta, a ne samo dece sa smetnjama u razvoju. Ali mi smo po svim analizama daleko od toga da naša škola, bez obzira na inkluzivnost, uzima u obzir individualne karakteristike, mogućnosti, nivo učenika", rekla je Gašić Pavišić, koordinatorka upravo završenog istraživanja o preprekama u sprovođenju inkluzije tokom prethodne školske godine.