I Tomica Milosavljević kandidat za dopsinog člana SANU

O tome ko će se od njih priključiti akademicima, dopisnim i inostranim članovima, odlučiće Skupština SANU na sednici 5. novembra.

Predsenik Akademije, akademik Nikola Hajdin podsetio je da SANU danas broji 138 članova, 81 redovnog i 57 dopisnih.

Otvarajući konferenciju on je napomenuo da pripreme za izbore traju od prošle jeseni, "da je broj predloženih kandidata impozantan i da će većina njih, s obzirom na godine, ako budu izabrani, značiti suštinsko obnavljanje Akademije".

On je rekao da je najveći broj kandidata u dosadašnjem radu postigao vrhunske rezultate.

"Kritike i sugestije spolja, ma kako bile dobronamerne, nisu korisne za Akademiju koja je ta koja, shodno Statutu i Zakonu, po najboljoj savesti, odlučuje o ovim i drugim pitanjima koja se tiču Akademije", rekao je Hajdin.

On je napomernuo da je SANU kako reprezentrativna, tako i radna ustanova i da će povećanje članstva učiniti njen rad efikasnijim, a uticaj na razvoj naučnog i umetničkog stvaranja obimnijim i kvalitetnijim.

Sekretari svih osam odeljenja SANU su predstavili svakog od kandidata za redovne, kao i dopisne članove, bez obzira na to da li ih je predložilo samo odeljenje, ili stručna institucija izvan SANU.

Predstavljeni su i oni čija kandidatura nije dobila podršku odeljenja. Od 83 kandidata za dopsine članove Akademije čak 65 ih je predloženo "sa strane", od kojih je podršku odeljenja dobilo samo pet.

Odeljenje društvenih nauka - skup 80-ogodišnjaka

Većina sekretara odeljenja podsetila je da je Akademija u poslednje tri godine izgubila 27 članova. Odeljenje hemijskih i biloških nauka u poslednja dva izborna ciklusa ostalo je bez osam redovnih članova, Odeljenje medicinskih nauka je od prošlih izbora izgubilo šest redovnih članova, Odeljenje društvenih nauka ima, kako je rečeno, problem sa starošću, jer su svi oko 80 godina, a istu muku muči i Odeljenje  istorijskih nauka.

Kao i svaki put najviše predloženih kandidata za dopisne članove stiglo je u Odeljenje medicinskih nauka, čak 23.  Među njima je i aktueulni ministar zdravlja Tomica Milosavljević, a od svih podršku odeljenja dobio je samo vaskularni hirurg Đorđe Radak.

Na listi kandidata i dva rođena brata

Kuriozitet u tom odeljenju je što su na listi kandidata i dva rođen brata, histolog Vladimir, kandidat odeljenja za redovnog člana i mikrohirurg Marko Bumbaširević kandidovan izvan odeljenja za dopisnog člana SANU.

Odeljenje jezika i književnosti je za redovne članove kandidovalo pisce Dušana Kovačevića i Svetlanu Velmar Janković, a za dopisne takođe pisca Mira Vuksanovića, germanistu Slobodana Grubačića, dijalektologa Slobodana Remetića i Mirjanu Detelić koja se bavi narodnom književnošću. Za isti status podršku Odeljenja dobili su i lingvistkinja Jasmina Grković Mejdžor i književnici Goran Petrović i Rajko Petorv Nogo.

Njihove kolege po peru Milovan Vitezović i Dobrica Erić su, takođe kandidati, ali bez podrške Odeljenja za jezik i književnost.

Kovačević: Škrta podrška kandidatima novosadskog ogranka

Spisak kandidata koji su dobili podršku odeljenja Akademije izazvao je reagovanje predsednika Ogranka SANU u Novom Sadu, akademika Zorana Kovačevića koji je primetio da se na njemu iz tog ogranka nalaze samo četiri kandidata za redovne članove i jedan za dopsine.

Odeljenja su bila vrlo škrta u podršci kanidatima iz novosadskog ogranka, rekao je Kovačević, ocenivši da im je nedostajlo šireg razumevanja za to šta treba uzeti u obzir pri oceni kandidata.

Malo se razmišljalo o novim naučnim disciplinama, o naučnicima na koje se računa iz univerzitetskih centara van Beograda, o zastupljenosti žena, o naučnicima iz korpusa nacionalnih manjina, naveo je on.

"Nemam iluzija da će u budućnosti odnos prema Ogranku u Novom Sadu biti drugačiji", rekao je Kovačević, konstatujući da je  "trend smanjenja članova Ogranka nastavljen i da se na tome neće stati". On je podsetio da je 1992. godine, kada je došlo do integracije vojvođanske akademije i SANU, u Novom Sadu bilo 32 člana, dok ih je sada u Ogranku 21.

Četvoročasovno čitanje biografija

Gotovo četvoročasovno čitanje radnih biografija svih kandidata prokomentarisala je akademik Paula Putanov iz Odeljenja hemijskih i bioloških nauka, ocenivši da su o njima svi mogli da se obaveste iz materijala spremljenog za sednicu.

Konferenciju je trebalo iskoristiti za razmenu mišljenja o kandidatima i za postavljanje pitanja, kako bi bile razjašnjene nedoumice radi kasnijeg lakšeg odlučivanja na Skupštini, smatra ona.

Putanov je, takođe, ocenila da je neophodno odrediti prioritetne kriterijume koji su od suštinskog značaja za opredeljivanje o kandidatima.

Od Akademije se sve više očekuje da umesto "improvizovanog naučnog autoriteta" preraste u instituciju sa naučnim autoritetom i praktičnim iskustvom, uključenu u međunarodne naučne grupe.

Zato je neophodan i izbor valjanih kandidata, rekla je ona, ocenivši da slučaj našeg tehnologa svetske reputacije Milenka Plavšića, koji već treći put ne dobija podršku odeljenja za dopisnog člana ukazuje da nešto u načinu izbora treba menjati.

 Uprkos Plavšićevim boljim naučnim i stručnim referencama od pojedinih kandidata za redovne članove, nekoliko članova Odeljenja koji su se, kako je rekla, ogrešili o pravne i etičke norme, može neometano da ometa izbor drugih.