Holandski stav pred MSP: Kršenje prava Albanaca temelj otcepljenja

HAG - Holandija je jutros pred Međunarodnim sudom pravde ocenila da je narod Kosova imao pravo na samoopredeljenje i otcepljenje od Srbije zato što su vlasti u Beogradu godinama sistematski kršile građanska i ljudska prava Albanaca.

"Međunarodni zakon stoga dozvoljava proklamaciju o nezavisnosti Kosova", rekla je pravna zastupnica Holandije Lisbet Lajnzad, odbacujući tvrdnju da bi Kosovo moglo biti opasan presedan u međunarodnom pravu.

Poslednje sredstvo

Lajnzad je taj zaključak zasnovala na navodu da su vlasti u Beogradu dugo sistematski kršile obavezu da poštuju i unapređuju pravo kosovskih Albanaca na unutrašnje samoopredeljenje, samoupravu, kao i njihova ljudska prava.

Po međunarodnom pravu, naglasila je Lajnzad, narodi imaju pravo na samoopredeljenje, kao "poslednje sredstvo", kada im je to pravo uskraćeno unutar država, a sve ostale mogućnosti su iscrpljene kroz politički proces i pregovore.

U slučaju Kosova, svi ti uslovi su zadovoljeni, stav je Holandije.

Samoopredeljenje naroda

Lajnzad je precizirala da su kršenja prava Albanaca od vlasti u Beogradu - od ograničenja autonomije 1989. do organizovane kampanje zločina i proterivanja Albanaca 1999. podrobno dokumentovana u izveštajima UN, rezolucijama Saveta bezbednosti UN i Haškog tribunala, a "priznala ih je i Srbija u nastupu pred Međunarodnim sudom pravde".

"Posle takvih kršenja njegovih prava, nije se moglo očekivati od naroda Kosova da pristane da i dalje živi u sastavu Srbije", naznačila je Lajnzad.

Podsećajući da je međunarodna zajednica u prošlosti već prihvatala spoljno samoopredeljenje naroda, holandska predstavnica je navela primere Bangladeša i Hrvatske.

U nastavku pretposlednjeg, devetog dana rasprave o legalnosti jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova, argumente će izložiti Rumunija i Velika Britanija.

Ukupno 28 država

Tokom sedam prethodnih dana rasprave, koja je počela 1. decembra, petnaestorica sudija saslušala su argumente Srbije, vlasti u Prištini i 22 države.

Devet država - Argentina, Azarbejdžan, Belorusija, Bolivija, Brazil, Kina, Kipar, Španija i Rusija - ocenilo je, uz Srbiju, da jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova predstavlja kršenje međunarodnog prava.

Legalnost te deklaracije do sada je, pored vlasti u Prištini, podržalo 12 država - Albanija, Nemačka, Saudijska Arabija, Austrija, Bugarska, Hrvatska, Danska, SAD, Finska, Francuska, Jordan i Norveška.

Pravni zastupnici Burundija nisu se izričito izjasnili o tome da li je deklaracija u skladu s međunarodnim pravom.

Međunarodni sud pravde će, pošto sasluša usmene argumente 28 država, doneti savetodavno mišljenje koje nije obavezujuće za države. Za donošenje savetodavnog mišljenja ne postoje rokovi, a u praksi odlučivanje sudija, predvođenih predsednikom suda Hisaši Ovadom iz Japana, traje mesecima.

"Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom", glasi pitanje koje je Međunarodnom sudu pravde u oktobru prošle godine, usvojivši rezoluciju na zahtev Srbije, postavila Generalna skupština UN.