Globalno zagrevanje: Svet klizi ka ivici propasti

LONDON - Svet polako dolazi na kurs najgoreg scenarija u domenu klimatskih promena, sa povećanjem prosečne globalne temperature od šest stepeni do kraja ovog veka, rekli su juče vodeći naučnici u časopisu "Prirodna geonauka". Takav rast, koji će biti mnogo veći što smo bliže zemljinim polovima, imaće kataklizmičke i nepovratne posledice za našu planetu, čineći mnoge njene delove nemogućim za život i pretećim za sam opstanak ljudske civilizacije, piše londonski Independent.

Idemo u tom pravcu, kažu naučnici, zato što su se emisija ugljen-dioksida iz industrije, saobraćaj i krčenje šuma, koji su odgovorni za globalno zagrevanje, dramatično povećali od 2002. godine, na način koji niko nije mogao da predvidi, i sada napreduju trostruko većem godišnjom brzinom od one koja je bila '90-ih godina prošlog veka.

Prvi put planeta stala na put

Emisije ugljen-dioksida (CO2) tokom poslednje decenije povećane su za skoro trećinu i Zemlja polako gubi sposobnost da apsorbuje ovaj štetni gas.

"Trenutni globalni trendovi emisija CO2 iz fosilnih goriva ukazuju na to da se usled globalnog otopljavanja krećemo ka povećanju temperature od šest stepeni", rekla je rukovodilac istraživanja profesorka Korin Le Kver sa Univerziteta "Istočna Anglija".

Iako se već ranije govorilo o rastu temperature od šest stepeni i potencijalnim štetnim posledicama, ovo je sada prvi put da su naučnici saopštili da je svet stao na put i krenuo u susret ovim dramatičnim promenama.

Britko zapažanje naučnika, koje je došlo kao hladan tuš, izbacuje u prvi plan značaj konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, koja se održava sledećeg meseca u Kopenhagenu, gde će međunarodna zajednica pokušati da iznedri novi sporazum o zaustavljanju i kontrolisanju globalnog zagrevanja.

Špigl: Kopenhagen osuđen na propast

Nemački Špigl danas piše da je pred Samit u Kopenhagenu, na kome će glavna tema biti svetska klima, sve izvesnije da konkretnih rezultata neće biti. Nemačka kancelarka Angela Merkel će, izgleda, lično otići u Dansku da spašava što se spasiti može.

"Čini se da će ona ipak otputovati u Kopenhagen. Ideja nemačke vlade jeste da se u Kopenhagenu napravi važan korak napred ka obavezujućem sporazumu pod okriljem UN. Savezna vlada želi da se, u saradnji sa evropskim partnerima, na samitu postigne najviše što može", prenosi nemački list.

Proteklog vikenda u Singapuru, učesnici foruma APEK-a ublažili su prethodno postavljene ciljeve, kada je reč o zaštiti klime. Cilj, da se do 2050. godine prepolovi emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte i za koji naučnici ukazuju da je neophodan, skinut je sa dnevnog reda.

Nemačka stranka Zelenih smatra da krivicu za to snosi nemačka Savezna vlada. Ona nije insistirala da se Evropska unija na to i obaveže, kaže šef Zelenih Džem Ozdemir.

"Angela Merkel je lično u Briselu doprinela tome da će rezultat iz Kopenhagena biti samo prazna obećanja, a ne obavezujući ugovor koji nam je potreban", tvrdi Ozdemir.

Novi predsednik nemačkih Socijaldemokrata Zigmar Gabrijel zaprepašćen je najavama mogućeg neuspeha predstojećeg Samita. Gabrijel, inače bivši nemački ministar za zaštitu životne sredine, kaže da je sramota to što predsednici i premijeri država već godinama govore o tom najvećem problemu za ljude, ali nisu spremni da se sa njim i suoče.

"Slažu se i ministri za zaštitu životne sredine i naučnici. U suštini nema pravog spora, osim sa nekoliko naftnih kompanija koje se plaše za svoje poslove. To što predsednici i premijeri nemaju hrabrosti da se suoče sa tim izazovom za čovečanstvo već se samo sastaju da o tome „razglabaju" pa onda odu kući, to je stvarno sramota", prenosi Špigl.

Najveći zagađivači - Kina i Indija

Većina povećanja emisija štetnih gasova je u zemljama u razvoju - kao što su Kina i Indija. U ovim zemljama je od devedesetih godina dvostruko povećano emitovanje štetnih gasova i sada zagađuju atmosferu više nego bogate zemlje.

Problem predstavlja i jeftin ugalj, koji je, prvi put u poslednjih 40 godina od nafte preuzeo ulogu najvećeg zagađivača.

Profesorka Le Kver ističe da se situacija pogoršava pošto Zemlja gubi sposobnost da apsorbuje gasove koji stvaraju efekte iz staklene bašte u svojim prirodnim "upijačima ugljen-dioksida", kao što su okeani i šume.

Le Kver je ubeđena da je konferencija u Kopenhagenu poslednja šansa za postizanje globalnog sporazuma koji će zauzdati emisiju ugljen-dioksida na nivou koji će, nada se ona, stabilizovati temperaturu na nivou pred pragom opasnosti.

Ako sporazum bude preslab i nedorečen ili obaveze iz njega ne budu poštovane, nećemo imati dva i po, ili tri stepena, već povećanje od šest stepeni, kaže Le Kver.

U centru Novog Sada, povodom Međunarodnog dana protiv klimatskih promena, nedavno je 350 građana napravilo znak od svojih tela kojim su želeli da skrenu pažnju na stepen zagađenja vazduha.

Ovo je prva globalna kampanja koja je ikada organizovana u vezi sa naučnim podatkom da 350 ppm - delova u milion molekula u atmosferi CO2 - je siguran gornji limit po poslednjim naučnim podacima.