Energetska efikasnost lek za uvoznu zavisnost

BEOGRAD - Unapređenje energetske efikasnosti u Srbiji jedan je od načina da se smanji zavisnost zemlje od uvoza energenata, posebno gasa i nafte, koja trenutno iznosi oko 42 odsto, izjavio je danas Tanjugu zamenik direktora Agencije za energetsku efikasnost Bojan Kovačić.

Stanje pokazatelja energetske efikasnosti u Srbiji je takvo da smo "mi, uslovno rečeno, prilično iza najrazvijenijih zemalja sveta, pre svega EU, a u nekim segmentima i iza njenih novih članica i nekih zemalja u regionu, sa kojima, ipak, delimo iste probleme i načine kako da ih prevaziđemo", rekao je Kovačić u intervjuu nacionalnoj novinskoj agenciji Tanjug.

Nizak energetski intenzitet

Takva situacija je razumljiva, s obzirom na to da se evropske zemlje time na sistematski način bave od sedamdesetih godina prošlog veka i perioda prve naftne krize, a Srbija tek od pre četiri godine, kada je i osnovana Agencija za energetsku efikasnost, naglasio je Kovačić.

Srbija poseduje velike potencijale za unapređenje energetske efikasnosti kako u potrošnji, tako i na strani proizvodnje (što nije nadležnost Agencije), kazao je Kovačić i dodao da se određene mere energetske efikasnosti u Srbiji primenjuju, ali ne u potrebnom obimu i spektru.

On je podsetio da je osnovni pokazatelj energetske efikasnosti energetski intenzitet, koji predstavlja odnos potrošene energije za stvaranje neke jedinice novostvorene vrednosti, na primer jedinice bruto društvenog proizvoda.

Taj intenzitet u Srbiji je trenutno oko 0,6, što je prilično više, čak i do četiri puta u odnosu na najrazvijene zemlje u tom pogledu: Nemačku, Dansku i Švedsku, što govori da smo u tom smislu još uvek iza njih, naglasio je Kovačić.

Najveća potrošnja - na grejanje i hlađenje

U Srbiji je najveća potrošnja energije u stambenim, poslovnim i komercijalnim objektima - skoro 40 odsto, a u oblasti industrije i transporta potrošnja je oko 35, odnosno, 25 odsto, istakao je on.

Unapređenje energetske efikasnosti u stambenim, poslovnim i komercijalnim objektima treba da predstavlja prioritet, a najveću pažnju treba posvetiti grejanju, na koje otpada 60 odsto potrošnje i na električne uređaje u domaćinstvu koji u toj potrošnji učestvuju sa 30 odsto, precizirao je Kovačić.

Primera radi, ako bi se frižideri "C" klase, kojih u Srbiji ima oko 1,3 miliona, zamenili onima "A++" klase, godišnje bi moglo da se uštedi oko 455 miliona kilovat sati električne energije ili oko 17 miliona evra, naglasio je on.

Prema njegovim rečima, mogao bi se uvesti i sistem energetskog označavanja zgrada - "pasoša" zgrada, na osnovu koga bi se se znalo koliko se tačno energije po kvadratnom metru u njoj troši, i kojoj klasi ona pripada, u zavisnosti od namene.

Krucijalno: zakon i fond

Prepreke za unapređenje energetske efikasnosti u Srbiji su nedostatak zakonske regulative i podsticaja od strane države, relativno niska cena električne energije, nedovoljna motivisanost i svest različitih struktura potrošaca, slab investicioni potencijal domaćih subjekata - preduzeća, opština, građana, kao i neatraktivni krediti komercijalnih banaka, naveo je Kovačić.

Država u narednom periodu mora da donese Zakon o racionalnom korišćenju energije jer Zakon o energetici, koji je trenutno na snazi, ne tretira posebno tu problematiku, dodao je on.

Taj zakon trebalo bi da obuhvati sve segmente industrije i uvede energetske revizije za industrijska preduzeća, kojim bi bio obuhvaćen ne samo bilans, već i mogućnosti uštede sa predlozima mera, kazao je Kovačić.

Od krucijalnog značaja za unapređenje energetske efikasnosti u Srbiji je i osnivanje Fonda za energetsku efikasnost, odakle bi se finasirali i realizovali razni projekti, rekao je on i istakao da je, bez tog fonda, nemoguće napraviti brži iskorak napred.