Belgija nije raj za emigrante

Ambasadorka Belgije u Srbiji Deniz de Hauer izrazila je očekivanje da će posle dobrovoljnog odlaska prve grupe ilegalnih emigranata koja je u njenoj zemlji tražila politički azil, biti još ljudi koji će shvatiti da je bolje da se odmah sami vrate, nego da budu prinudno vraćeni u domovinu.

"Mislim da sve više njih shvata da ih je neko prevario i da u Belgiji neće dobiti ni kuće, ni automobile, ni novac, ni posao", kazala je za "Politiku" ambasadorka de Hauer.

Prema ambasadorki, naglo povećanje broja emigranata sa juga Srbije koji u Belgiji traže politički azil, veliki je problem za obe države, ali pre svega za ljude koji su žrtve nekih organizacija ili pojedinaca koji se bogate na račun teške materijalne situacije ilegalnih imigranata.

"Zato je veoma važno da se tim ljudima objasni da ne treba da idu ni u Belgiju, ni u druge evropske zemlje jer nigde neće dobiti politički azil, koji se, po međunarodnim konvencijama, može tražiti kada ste u nekoj zemlji progonjeni, kada se u njoj krše ljudska prava, kada vam je život ugrožen, zbog rata i slično, a ne zbog toga što ste siromašni i teško živite", istakla je ambasadorka de Hauer.

Belgijska ambasadorka je iznela da su u novonastaloj situaciji vlasti u Briselu preduzele tri stvari.

"Rekli smo da ćemo maksimalno ubrzati postupak, smestili smo neke ljude iz kolektivnih centara u hotele i štampali smo letke na albanskom jeziku u kojima ih obaveštavamo da su pogrešili što su došli i da je bolje da se odmah dobrovoljno vrate," navela je de Hauer.

Belgijska ambasadorska je dalje iznela da je saradnja sa vlastima u Srbiji "odlična."

"Mi, inače, već šest godina na osnovu sporazuma o readmisiji vraćamo u Srbiju ljude čiji se zahtev za boravak u Belgiji ne prihvati i do sada smo veoma dobro sarađivali. I u ovom slučaju, Srbija je odmah reagovala, pružila punu podršku svemu što smo preduzeli, predsednici naših dveju vlada su veoma otvoreno razgovarali o ovom problemu," navela je ambasadorka.

De Hauer smatra da je važno i što je iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) "poslata poruka da srpska vlada neće preduzeti nikakve mere protiv ljudi koji su tražili politički azil, jer ako budu oslobođeni i tog straha, možda će se lakše odlučiti da se dobrovoljno vrate. Bilo bi važno i da budu preduzete mere protiv onih koji manipulišu tim ljudima i bogate se na njihov račun," dodala je ona.

Ambasadorka de Hauer je ocenila da ovo što se sada dešava sa ilegalnim imigrantima ne može da utiče na to da Evropska unija preispita vizni režim sa Srbijom, ali da "opasnost postoji" i da je "sve moguće".

"Jer, u stvari se dešava da ti ljudi legalno pređu granicu sa novim srpskim pasošima, a onda ih neko nagovori da ih bace i prijave da nemaju pasoš. Mi smo pitali službenike na granicama Mađarske i Slovenije, dakle na granicama šengenske zone, gde je kao što znate veoma stroga kontrola, da li su primetili nešto neobično i dobili negativan odgovor. To znači da svi ti ljudi koji traže azil legalno prelaze granicu," zaključila je ambasadorka Belgije de Hauer.

Leterm: Ne kajemo se zbog vizne liberalizacije

Belgijski premijer Iv Leterm izjavio je danas da ne žali zbog ukidanja viza građanima Srbije i Makedonije, pošto je budućnost tih zemalja u Evropskoj uniji.

"Verujem da je budućnost tih zemalja u EU i ukidanje viza predstavlja važan korak zbog kojeg ne žalim", izjavio je belgijski premijer, istakavši, međutim, da je iskustvo pokazalo da odluku o viznoj liberalizaciji "treba da prate i druge mere".

Leterm je u izjavi za radio Dojče vele na makedonskom jeziku, dodao da se zajedno sa makedonskim i srpskim vlastima ulažu napori da se obaveste građani da "nema smisla da emigriraju u Belgiju, jer nema šanse da njihovi zahtevi za dobijanje azila budu rešeni pozitivno".

"Dogovorili smo se o povratku onih koji su već otišli i o njihovoj readmisiji uz pomoć nadležnih vlasti", kazao je Leterm.

Leterm je izrazio nadu da će se broj azilanata smanjiti tokom narednih meseci, prenosi makedonska agencija Mia.

Belgijski premijer je naglasio da je broj novih zahteva za azil koji podnose građani Srbije i Makedonije pao na skoro nulu i da će belgijske vlasti "intervenisati ukoliko bude potrebe za tim".

Mislim da su građani Srbije i Makedonije shvatili da njihova budućnost nije u Belgiji, rekao je Leterm.