Ћир
Hu
13. maj - Sveta mučenica Glikerija
Filip Neri, Dizma, Zdenko
5. Redžeb 1433.
5. Sivan 5772.
Banjalučke svečanosti: Jedan je Hilandar
BANJALUKA - Izložbom fotografija, svetlopisca đakona Dragana Tanasijevića i predavanjem kustosa muzeja primenjene umetnosti iz Beograda Dušana Milovanovića, besedom monaha sa Hilandara, kao i duhovnim pesmama u izvođenju horova "Sveti Platon Banjalučki" i "Sveti Đorđe" iz Zvečana, održane su duhovne svečanosti, dani Hilandara u Banjaluci pod nazivom "Jedan je Hilandar".
Dane Hilandara organizovalo je Društvo prijatelja Hilandara u osnivanju iz Banjaluke po blagoslovu vladike banjalučkog gospodina Jefrema i sabora manastira Hilandar.
Temeljac srpske istorije| Ime Svetog Simeuna |
| Posetioci su ocu Dositeju postavljali mnoga pitanja. Tom prilikom on je izneo nekoliko zanimljivosti vezanih za manastir. Između ostalih je i priča o ulozi Svetog Simeuna, koji je mnogobrojnim pravoslavnim vernicima omogućila rađanje potomstva. "Devedeset posto trudnoća ostvarenih pomoću loze Svetog Simeuna, završilo se rođenjem muških potomaka. Ruske, bugarske, grčke porodice u znak zahvalnosti toj deci daju ime Svetog Simeuna. Dok naše srpske porodice izbegavaju ime Simeun jer ne žele da im dete nosi kaluđersko ime", istakao je otac Dositej. |
Trodnevnu duhovnu svečanost s velikim zanimanjem je pratilo više stotina Banjalučana. Sala parohijskog doma hrama Svete Trojice bila je premala da primi sve posetioce.
Carsku Lavru Banjalučanima je slikom i nadahnutim predavanjem približio kustos Dušan Milovanović, govoreći o dugogodišnjem istraživanju riznice manastira Hilandar.
"Hilandar je kamen temeljac naše istorije i civilizacije, vere, kulture. Kad sam prvi put posetio Hilandar, bio sam potpuno potresen, nisam mogao prestati plakati. To je jedino srpsko mesto koje živi više od osamsto godina bez prekida. Neopisiv je doživljaj hodati stazama velikih srpskih svetitelja, episkopa i mnogih monaha", rekao je Milovanovć.
Nije ikona dok se ne osvešta
Predavanje "Hilandar kroz vekove" održano je u subotu. O svetinji su govorili kustos srednjovekovnog odeljenja Narodnog muzeja Srbije Branka Ivanić i slikar, restaurator Narodnog muzeja Srbije Radovan Piljak, kao i monah sa Hilandara otac Dositej.
| Jedan monaški dan |
| Monaški život protiče u molitvama u crkvi ali i kelijama. Jutarnja služba počinje u jedan sat i s liturgijom traje četiri, pet sati. Nakon liturgije je ručak u monaškoj trpezi pri čemu jedan od monaha čita delove Svetog pisma ili Žitija svetaca, potom monasi obavljaju svoja svakodnevna poslušanja - dužnosti. "Oni odlaze na odmor u svoje kelije gde se pripremaju za večernju službu i reklo bi se da je svaki dan isti, ali molitve i obraćanje gospodu razlikuju dan od dana", kazao je otac Dositej. Kakav je to "hilandarski kvasac" Tokom svoje besede otac Dositej je razotkrio još jedan mit vezan za manastirsku trpezu. Naime, mnogobrojni posetioci manastira Hilandar su molili da dobiju malo "nadaleko čuvenog Hilandarskog kvasca za hleb". Otac Dositej kome je tadašnje poslušanje bilo u pekari, doneo im je suvi kvasac proizveden u Srbiji. Hleb na Hilandaru sigurno za sve vernike ima drugačiji ukus nego bilo gde u svetu, ali taj ukus mu ne daje kvasac nego mesto gde se taj hleb jede. |
"Ikonu ne nazivamo tako sve dok nije osveštana, celivajući je mi pokazujemo ljubav prema onome koga ona predstavlja, ljubav prema Gospodu. Hilandar, kao nijedan drugi manastir, ima osam čudotvornih ikona, a najpoznatija je čudotvorna ikona ‘Trojeručica' hilandarska igumanija. Sveta Gora je posvećena Majci Božjoj, a njen tron je u manastiru Hilandar", rekao je otac Dositej .
Duhovna svečanost Dani Hilandara završena je u nedelju u hramu Svete Trojice besedom oca Dositeja o monaškom životu u Hilandaru.
podeli vest sa prijateljima:
Radio i TV uživo
Ostavite komentar