Војвођански пекари неспремни за стандард „Хасап"!

НОВИ САД - Како су почетком деведесетих ницале као печурке после кише, још брже би од наредне године пекаре могле да нестају. На то ће их натерати "Хасап" (ХАЦЦП), систем безбедности хране о којем се на сав глас труби већ дуго али очито не и довољно јако.

Како ствари сада стоје, наши би пекари могли проћи горе од мађарских, који су по усвајању овог европског стандарда ставили катанац на преко две хиљаде пекара, пише "Дневник".

Подсетимо, од 1. јануара ће свако ко производи било шта што садржи производе анималног порекла, као што су месо и млеко, морати да има „Хасап", а то је обавеза коју намеће Закон о ветерини. Нова година ће неспремним пекарима донети невољу јер ће, можда не одмах, с почетка јануара али свакако у неком од наредних месеци, многи од њих закапијати своје радње.

Од 300 пекара само две са европским стандардом

Како ствари сада стоје, најбоље говори податак да у Новом Саду, укључујући и околна насеља, има око 300 пекара, а овај европски стандард увеле су само две. Пекари с којима смо разговарали кажу да основни разлог за крах тог посла лежи у парама којих за такву инвестицију, "тешку" десетине хиљада евра, предузетници из ове бранше немају довољно.

Јер, да би "Хасап" био имплементиран, претходно је потребно инфаструктуру довести на ниво потребан да би посао уопште отпочео. Рецимо да консултантске куће, "своје руке" наплаћују до 5.000 евра али је цех на крају много већи. Само паприлогија, што је заправо припрема за имплементацију стандарда, кошта око 400.000 динара, тврде у Унији пекара Србије, а да би се систем увео и почео да функционише, често је потребно направити сасвим нове објекте или изместити постојеће, купити нове машине...

"Ниједан "мали" пекар у средњем Банату није увео "Хасап" нити то може урадити у овако тешким условима пословања. Радње ионако затварамо, десетак их је угашено за кратко време", каже председник Удружења приватних пекара Зрењанина Золтан Фодор. "Да би пекара која има 10 до 15 запослених позитивно пословала, мора да направи промет преко 1,5 милион динара, а то одавно не полази за руком ни онима који слове за успешније. Према томе, ако нам држава не изађе у сусрет тако што ће пролонгирати рокове или обезбедити повољније кредите, нико неће моћи обезбедити услове за нов стандард. Затвараћемо радње, а људи ће ићи на биро за запошљавање.

Траже помоћ државе

Новосадски пекари такође оцењују да је то велики проблем и очекују да ће држава имати више разумевања. Како смо закључили из разговора с њима, у овој бранши још увек постоји гомила недоумица када је о увођењу "Хасап" система реч. Рецимо, да ли је од следеће године овај стандард безбедности хране обавезан само за велике пекарске ланце и пекаре које снабдевају велике трговинске објекте или за све.

Пекари се питају и зашто се хајка диже само на њих када се зна да већина месара, "малих" произвођача млека и млечних производа, такође није имплементирала "Хасап", а од њих се набављају сировине. И, како да обаве посао на време када увођење стандарда траје између осам и 18 месеци.

Како ће се сва та збрка око увођења "Хасапа" извести на чистац, сада је тешко одгонетнути али закон, и то онај о ветерини, недвосмислено каже да сви субјекти у производњи хране анималног порекла од 1. јаунара морају да имају тај систем.

Велика овлашћења инспекције 

Тачније, у закону стоји да је "свако правно лице и предузетник који обавља делатност клања животиња, производњу и промет хране животињског порекла, хране за животиње, као и сакупљање, прераду и уништавање отпадака животињског порекла, односно у кланицама, објектима за прерараду меса, млекарама, дистрибутивним центрима где се чува храна животињског порекла са термичким режимом и кафилеријама, дужан да има систем за осигурање безбедности производа који је уведен и који се одржава на принципима добре произвођачке и хигијенске праксе и анализе опасности и критичних контролних тачака у производњи (ХАЦЦП програм)".

Рецимо и да је модел по којем се досад контролисала безбедност хране имао низ недостатака. Рецимо, испитиван је само крајњи производ, а надлежности инспекција које су контролисале нашу пољопривредну и прехрамбену индустрију су се преклапале. За разлику од досадашње праксе, пратиће се и контролисати производња од њиве па до трпезе, а управо то омогућава систем "Хасап".