12. мај - Свети Епифаније; Свети Герман Цариградски
Беда Ц., Гргур, Магдалена П.
4. Реџеб 1433. - Џума
4. Сиван 5772.
Домаће животиње нису извор кју грознице
СРЕМСКА МИТРОВИЦА -
Здравствено стање 13 оболелих од кју-грознице који се лече у сремскомитровачкој Општој болници је стабилно. Из Управе за ветерину Министарства пољопривреде тврде да домаће животиње нису извор болести.
Од 26 пацијената примљених у Општу болницу у Сремској Митровици са симптомима кју грознице 13-оро је задржано, јавља дописник Радио Новог Сада Живан Неговановић.
"У овом тренутку је 11 пацијената се налази на одељењу за инфективне болести а двоје на интерном одељењу. Пацијенти примају одговарајућу терапију и њихово здравствено стање је стабилно", каже Неговановић.
Директор Управе за ветерину Министарства за пољопривреду Зоран Мићовић каже да домаће животиње нису узрок епидемије кју грознице.
"На основу анализа коју је уредила ветеринарска инспекција на подручју села Ноћај и пренетим узорцима на Институт за ветеринарство у Нови Сад установљено је да нема заражених животиња од кју грознице. Људи који су тамо оболели нису се заразили у контакту са домаћим животињама већ то може да буде крпељ, миш или неки други глодар", категоричан је Мићовић.
Сара Савић из новосадског Института за ветеринарство каже да кју грозница напада и људе и животиње и да је Војводина веома погодно подручје за развој те болести.
"Од домаћих животиња инфекција се може јавити код оваца, коза, говеда и врло ретко код неких других. Крпељи су резервоари болести, а овце најчешћи преносиоци. Обољење се не манифестује код животиња него се најчешће дешавају побачаји. Тако излучени микроорганизми у природи су веома отпорни. Преносе се на људе и животиње путем аеросола. То значи да ако дуне мало јачи ветар може да их разнесе веома широко. За инфекцију код људи је потребна мала инфективна доза. Према литератури довољна је једна рикеција, која је високо вирулентна и уз то јако отпорна у спољашњој средини. Тако да теоретски, од једне овце може да се зарази велики број људи, "закључује она.
У Војводини се сваке године јављају три до четири епидемије. Према речима стручњака, лечење заражених животиња је скупо и неефикасно. Лекари упозоравају да се при јагњењу, телењу и мужи обавезно користе рукавице и маске и да се редовно одржава лична хигијена, а у штали користи посебна одећа.
подели вест са пријатељима:
Lat
Hu



