Србији и Хрватској важна улога у оквиру Дунавске стратегије

Србија и Хрватска једине су државе потенцијалне чланице Европске уније које су у оквиру Дунавске стратегије добиле улогу координатора у стратешким доменима за развој дунавског региона.

Србија ће тако заједно са Словенијом бити координатор за копнени и ваздушни саобраћај у оквиру првог стратешког домена, у склопу којег су још као координатори за речни саобраћај именовани Аустрија и Румунија, а заједно са Словачком биће координатор и за домен развоја економије знања.

Иако је првобитно било планирано да Србија добије улогу координатора и у домену безбедности и борбе против организованог криминала, координацију у овоме поделиће Немачка и Бугарска.

Хрватска је, као и Србија, добила улогу координатора у два стратешка домена - очувању животне средине (заједно са немачком покрајином Баварском) и поспешивању конкурентности (са немачком покрајином Банден Виртенберг).

У осталих шест домена улогу координатора поделиће Чешка и Мађарска за одрживу енергију, Бугарска и Румунија за поспешивање туризма, Мађарска и Словачка за побољшање квалитета вода, Мађарска и Румунија за суочавање са природним ризицима, Молдавија (која се не налази у европској стратегији за проширење, него Источном партнерству) и Аустрија за инвестирање у људе и вештине и Словенија и Аустрија за побољшавање институционалних капацитета и сарадње.

Стратегија за регион

Државе-координатори имаће задатак да предводе спровођење стратегије припремајући програм рада и идентификујући изворе финансирања како би сва доступна финансијска средства ЕУ била искоришћена на најбољи могући начин и то без стварања нових фондова, нових правила или нових институција.

Изабрани координатори требало би да одмах почну са припремама за спровођење Стратегије за регион који се простире од Немачке на западу до Украјине на истоку и који се суочава са озбиљним изазовима као што су неискоришћен саобраћајни потенцијал због недостатка путне и железничке инфраструктуре, али и некоординисаних напора у образовању, истраживању и иновацијама.

Развојни приступ који ЕУ сада жели да примени у Дунавском региону већ је успешно примењен у Балтичком региону.

Иако за ову стратегију нису издвојена засебна средства, кроз различите програме ЕУ већ су обезбеђени значајни финансијски програми.

Тако је, на пример, само за политику повезивања за период до 2013. преко Европског фонда за регионални развој, Фонда за повезивање и Европског социјалног фонда обезбеђено стотину милијарди евра.

Стратегија се односи на државе дунавског слива и њихове непосредне суседе - Немачку, Аустрију, Словачку, Чешку, Мађарску, Словенију, Румунију и Бугарску, у оквиру ЕУ, на Хрватску, Србију, БиХ, Црну Гору, у оквиру Стратегије проширења, и Молдавију и Украјину у оквиру Источног партнерства.

Четири стуба Дунавске стратегије

Дунавска стратегија заснована је на четири стуба - повезивање региона (побољшавање мобилности, јачање културне сарадње и туризма, охрабривање употребе обновљиве енергије), заштиту животне средине (побољшавање квалитета воде, суочавање са природним изазовима и очување биолошке разноликости), изградњу просперитета (развој истраживачких капацитета, образовање и информационе технологије) и јачање региона (побољшавање институционалних капацитета и сарадње у борби против организованог криминала).

У оквиру Стратегије предвиђен је и развој ефикасних мултимодалних терминала на Дунаву како би се речни саобраћај адекватно повезао са копненим, железничким и ваздушним и Србија управо у овоме види једну од својих великих развојних прилика и бориће се да овај пункт буде изграђен негде у близини Београда.

Од већих пројеката у оквиру Стратегије, Србија планира и да спроведе чишћење веома запуштеног канала Дунав-Тиса-Дунав и изградњу центра за прераду отпадних вода у Београду, што је пројекат вредан више стотина милиона евра.

Очекује се да Савет ЕУ и Европски парламент званично усвоје стратегију средином наредне године, у време мађарског шестомесечног председавања ЕУ.

У Будимпешти је јуче објављена листа земаља координатора приоритетних области Дунавске стратегије по којој ће Србија координирати област железничког, друмског и ваздушног транспорта са Словенијом и економију знања са Словачком.

Имајући у виду да је Дунавска стратегија интерни документ Европске уније, координација овим областима представља велику шансу, али и обавезу Србије, саопштила је јуче владина Канцеларија за сарадњу са медијима.