Руменка и њене пихтије

РУМЕНКА - Руменка је позната по пихтијама и надалеко чувеном љутом рену, који је јела аустријска надвојвоткиња Марија Терезија.

Руменчани се готово целе године припремају за централни догађај - пихтијаду. Седмо по реду, а треће међународно, такмичење ће бити одржано почетком фебруара.

У казану од 1.000 литара ће бити скуване пихтије, које ће организатори послужити у тепсији дугачкој 18,5 метара. За то је потребно око 600 килограма меса.

"Папци, ногице и остало месо прво морају да одстоје 24 часа у хладној води, затим се све ситно исецка, потом стави у лонац, а мој има 14 литара, где маса мора да ври све док не испари вода, односно од пет до седам сати. Када се заврши са кувањем од зачина се додаје само бибер у зрну", прича Нада Николић, учесница Пихтијаде, како се припрема популарно јело.

Рен

Уз пихтије Руменчани су поносни и на рен. Иако узгајају, како кажу најбољи рен, нико од пољопривредника га не продаје већ сви у баштама гаје само за сопствене потребе.

"Наш рен је врхунски, јер је земља јако добра за узгајање те биљке. Колико је добар говори и то да је царица марија Терезија јела наш рен", објашњава пољопривредник Томислав Негру.

Све мање земље за обраду

Проблем са којим се суочавају Руменчани је што се све мање мештана бави пољопривредом, која је и главни извор прихода. Пошто је место близу Новог Сада, све више приватника купује земљу непосредно поред Руменке и на тим плацевима гради пословне просторе. Тако полако нестаје обрадиво земљиште.

Један од преосталих пољопровредника је Ђорђе Веселинов, који гаји пшеницу, кукуруз, соју, репу и чувени руменачки рен.

"Само неколико људи има више од 70 хектара земље, јер мали је атар, али ускоро можемо очекивати да сви оставимо мотику и продамо земљу новим бизнисменима", каже Веселинов.

Нови ловачки дом

Душан Коларски је 12 година био председник ловачког друштва "Руменка", које је формирано пре више од 90 година. Тренутно се гради нови ловачки дом, тако да ће 58 љубитеља лова имати место за дружење.

У Руменци од дивљачи има зечева, фазана и јаребица, а највише има срнеће дивљачи.

Кратко кроз историју

Село Руменка у писаним изворима први пут се помиње у повељи Беле Четвртог, којом је и то место, поред других, 24. јула 1237. године краљ поклонио цистерциској опатији Белакут у Петроварадину. Том властелинству је припадало до Мохачке битке 1526. године, а кад су Турци завладали било је у саставу сегединског санџака.

После Првог светског рата 1922. село је добило име - Руменка. За време окупације враћен је мађарски назив, а крајем 1944. поново је враћено старо име.

Бивша пирошка

Садашње име село је добило тако што је превден мађарски назив "пирош" - црвено. Мештани су модификовали тај превод и село крстили као Руменка.

Овде поред Срба и Мађара живе и Хрвати, Русини, Словаци. У Руменки се налазе православна и реформатска црква. Данас броји око 9.000 житеља који се углавном баве пољопривредом, ловом и риболовом.