Криза узима данак и у Панчеву

Смештен надомак друмско-железничког Коридора 10, а на дунавском Коридору 7, град Панчево нема разлога да се пожали на саобраћајну изолованост као кочницу привредног развоја. Криза, међутим, узима данак и у том, једном од најзначајнијих индустријских центара Србије.

Град Панчево је лане остварио 814.600.000 долара робне размене, у чему је извоз од 455.800.000 за стотинак милиона долара надмашио увоз. Извоз је притом порастао за 38, а увоз за 50 процената, напомиње координаторка Центра за текућа привредна кретања и стратегијски развој Далиборка Ивановић.

Колико ти подаци, у односу на спољнотрговински биланс земље, делују позитивно, према показатељима из 2011, стање се погоршава и у реалном и у финансијском сектору. Ивановићева то поткрепљује подацима о запослености.

"Настављен је релативно значајан пад укупне запослености. Близу 30.000 запослених у граду Панчево, од тога приватних предузетника и лица која самостално обављају делатност неких 8.000, што је за 6,15 одсто мање него у 2010. години", напомиње Ивановићева.

Слику тржишта рада у Панчеву још суморнијом чини стопа званично регистроване незапослености, која је у децембру износила непуних 34 одсто, односно десетак процената изнад просека државе. И још горе, више од 21 хиљаде евидентираних су у категорији дуготрајно незапослених, што значи да посао чекају дуже од године.

Колико су у претходним деценијама кризе бувљаци били издувни вентили у социјалном смислу, онај панчевачки је то све мање. Да јесте, не би у панчевачком предузећу "Зеленило" процењивали да ће у овој години више од 400 тезги остати незакупљено.

Поштено говорећи, и није улога "бувљака" да решавају проблем незапослености, него би то требало да раде велике компаније, подржане малим и средњим предузећима. Једна од тих великана, уз Рафинерију и Азотару, јесте ХИП "Петрохемија". Компанија која и са 60 одсто искоришћеног капацитета годишње извози робу вредну 260 милиона евра.

За будућност ХИП "Петрохемије" од кључног је значаја стратешко партнерство са НИС-ом и реализација обимног инвестиционог плана, напомиње председник Управног одбора "Петрохемије"  Милан Теофиловић.

"На првом месту подизање капацитета полимерних фабрика у првој фази. Значи, то су фабрике полиетилена ниске и високе густине, односно ПЕНГ-а и ПЕВГ-а, и да у тој првој фази је нешто што је довољно и да се у 2014, хајде да кажемо сада већ реалније у 2015. у "Петреохемији" постигне позитиван новчани ток", каже Теофиловић.

Након прве фазе, вредне 60 милиона евра, планирана је и изградња фабрике полипропилена, којом би се, према Теофиловићевим речима, са 170 милиона евра разрешила уска грла производње и у Петрохемији и у Рафинерији и уместо базне сировине извозио готов производ.

Колико год да је у светским оквирима "Петрохемија" мала, за српско тржиште је превелика. Та компанија извози  четири  петине производње, а могла би и много више, наглашава Теофиловић.

"Да има могућност да ради стопроцентним капацитетом, 'Петрохемија' би дала све своје производе. Извоз у 2011. је износио 260 милиона евра и од 2009. године, када је заустављена производња до данас, извоз је само растао. У 2010. смо имали извоз 220 милиона евра, а оно што желимо да постигнемо је да извоз, након реконструкције тих фабрика, износи између 350 милиона или 400 милиона евра", каже Теофиловић.

У суседству "Петрохемије" траје пола милијарде евра вредна реконструкција Рафинерије, којом би до краја године, капацитет прераде требало да се подигне на 4 милиона 800 хиљада тона.

И трећи у трилингу панчевачких петрохемијских гиганата ХИП "Азотара" очекује најављених 80 милиона евра инвестиција.

Времена када су "Петрохемија", Рафинерија, "Азотара", ПИК "Тамиш", "Утва", Фабрике стакла или сијалица запошљавале хиљаде радника неумитна су прошлост. О великим панчевачким системима, због њиховог стратешког значаја, пресудна ће бити реч државе. То уважавају и локалне развојне стратегије, објашњава координаторка Центра за текућа привредна кретања и стратегијски развој Далиборка Ивановић.

"Градске структуре су се начелно определиле да се стратегије спроводе. Посебно када је реч о подстицају пољопривредне производње, о развоју села, сектора малих и средњих предузећа, о дефинисању јасних процедура за почињање бизниса, развоју прерађивачке индустрије органске пољопривреде, малом и средњем предузетништву и тако даље", каже координаторка Ивановић.

Развој малих и средњих предузећа наслоњен на реструктуиране велике  системе, истиче Ивановићева, пут је ка потпуном искоришћавању развојних потенцијала Панчева. Града који са изузетном индустријском традицијом не заслужује стопу незапослености од чак 34 одсто.