Од сељачке муке профитирају трговци

ОЏАЦИ - У Бачу и Оџацима мали фармери имају око 1.500 грла високомлечних крава. Годишњи принос млека по крави креће се од 5.300 до 6.500 литара, што је одличан резултат у савременој пољопривреди. Међутим, због ниске откупне цене, тешкоживе само од продаје млека.

Зец: Ми сељаци се само замајавамо

„Наша држава је препустила да трговина уређује односе, тако да су марже огромне и од наше муке највише користи имају трговци", жали се Рајко Зец из Оџака, човек кога зову „краљ сточара", јер је овај посао започео још пре 30 година и један је од најбољих фармера у Србији, сазнаје „Блиц".

„Супруга и ја не излазимо из штале. Имамо и једног запосленог радника. Али, само се вртимо укруг. Нема зараде на овом послу, него ми сељаци се само замајавамо, не знам ни сам зашто", додаје он.

Давидов: Пара само за врхунске произвођаче

Од млекарства не може да живи ни породица Гојка Давидова, који „Имлеку" дневно преда 800 литара млека екстра класе по цени од 29,70 динара јер су, по речима овог савременог фармера, трошкови већи од прихода.

„Има ту пара за најбоље и врхунски организоване фармере, али не много", прича Давидов, који опстаје захваљујући томе што је његово имање стварано више од 300 година, има своју земљу и савремену механизацију.

Његова „економска политика" је спремност да издржи сваки „удар". Ако не иде млеко, то мора да се покрије другим производима. Ове године је имао 40 вагона лубенице, на пољима је соја, шећерна репа.

Мали паори још горе пролазе

"Удар је био ове године на млеку, јер смо 2007. године за литар екстра класе добијали 31,70 динара и плус два динара премије, а ове године то је за скоро четири динара мање. За нас који испоручујемо велике количине млека, то је велики удар. Мали паори су у још горем положају. Млеко им се процењује на 16 динара по литру. Жалосно је што ће село пропасти. Шта ће толики свет него да се сели у градове. То је јако тужно", каже Гојко Давидов.

Хоџић: Земљу на лицитацију

Његов колега и пријатељ Сенад Хоџић из Бачког Новог Села спада у веће фармере, али има велике дугове и нема своју земљу. Његова је мука, каже, што је за завршетак фарме узео и банкарски кредит са 12 одсто камате. Он каже да би државна имовина требала да изађе на лицитацију.

"Не знам како нас фармере неко може да осуђује кад се боримо да државна земља, коју сада раде „велике ајкуле", изађе на лицитацију и да се и ми спасимо. Ја мислим да од тих имања која се мере хиљадама хектара, држава може да подмири много вредних руку и гладних уста", рекао је Хоџић.