Сточарске муке око млека, крава, хране и лекова

НОВИ САД - Централна асоцијација произвођача млека у Војводини омогућује својим члановима да путем посебне фармерске картице јефтиније купе сточну храну, лекове и ситнију опрему. На овај начин покушавају да ублаже изузетно тешку ситуацију у одржавању млечних стада.

Осим тога, ово пословно удружење са 500 великих фармера (15.000 уматичених музара) донело је одлуку да на бази стварних трошкова и са коефицијентом за профит формира откупне цене млека, где је основа квалитет и испоручена количина.

Са садашњом откупном ценом млека од 18 до 24 динара за литру произвођачи су у губитку и многи напуштају овај посао, објављено је у закључцима Скупштине и зато се хитно захтева да се у спас говедарства укључи Министарство пољопривреде, јер је цела област потпуно несређена, притиснута монополом и неизвесношћу.

Колико је само у заостатку наспрам продуктивности у ЕУ, показује и податак да је просечна млечност око 2.700 литара по музари, иако има фарми које држе просек од 7.000 литара. Млекаре после смањења цена преузимају и умањене количине и док се не појаве нове млекаре, фармери ће имати неизвесност у пласману.

Због тога су и предложили да се у регионима изграде сабирни центри високог технолошког нивоа одакле би се млеко извозило, а да се из државних фондова појединим инвеститорима помогне изградња специјалних капацитета за припремање производа са регионалним пореклом, закључила је Скупштина произвођача млека.

Мали фармери угрожени

Посебна забринутост је међу малим фармерима, који без малих млекара и дугорочних уговора неће моћи да опстану. Међутим, ништа мања неизвесност није везана ни за опстанак „Имлека" када се приватизује Пољопривредни комбинат Београд, а са радом почну три фарме са високопродуктивним грлима - 10.000 кг по грлу.

Такође, изградња две-три нове млекаре великог капацитета, које су поједини инвеститори најавили, потпуно ће умањити доминацију Салфордових млекара и тиме ће почети потпуно нова утакмица за тржиште у Србији, али се сумња да ће мање фарме дочекати тај тренутак.

Оваква ситуација драстично смањује и изгледе да ће се садашња млекарска индустрија у Србији продати брзо и скупо. Међутим, без разлике на износ, зна се да ће он бити знатно већи од уложеног капитала јер су до ланца млекара из Салфорда дошли путем фондовске докапитализације.

За то није постојала законска основа, а тим пропустом држава је, заправо, отворила пут монополу јер су добављачи млека остали без акција.

У Европи је мало другачије

У Европској унији фармери су готово по правили власници млекара и менаџерски тимови за профит одговарају фармерима. У нашем окружењу сличну варијанту у производњи и преради млека имала је Словенија, али су задругари препродали свој део у млекарама које сада бележе губитке, док се у понуди појавило аустријско, швајцарско и италијанско млеко. Међутим, у Македонији доласком шведске млекаре њена цена је порасла на 0,52 евра.

Према подацима из Министарства пољопривреде Македоније, тамошњи кооперанти нису добили надокнаде за млеко од Салфорда, а из „Имлека" се дневно наше млеко продаје у овој држави јер се у односу на нашу откупну и њихову трговачку цену сасвим исплати.