Јунице из ЕУ за више млека

Стручњаци поздрављају најаву Владе да ће помоћи увоз 5 хиљада високомлечних јуница. Они наглашавају важност стручног поступања са животињама, пре свега хигијене и исхране, као и даље репродукције како би се очувао њихов генетски потенцијал.

Помоћник министра за пољопривреду Милош Миловановић најавио је да ће Влада Србије ове године инвестирати 800 милиона динара за куповину 5.000 високомлечних грла говеда. Она ће бити одличног генетског састава и распоређена у 29 општина и градова у Србији.

Међу компанијама које увозе јунице из Европске Уније је и "Интеркомерц" из Београда. Саветник у тој фирми, професор на Пољопривредном факултету у Земуну, Глигорије Трифуновић каже да су увезли 2.200 јуница сименталске расе, која су код наших домаћина потврдиле генетски потенцијал.

"На западу је постигнут одличан ниво квалитетних стеоних јуница. Њихов генетски потенцијал је већи од 6.000 килограма годишње. Јунице су сименталске расе, значи комбинованих су особина", казао је Трифуновић.

Додаје да су оне добре су и за производњу меса и млека. Како каже, та раса је најзахвалнија за наше услове.

"У свету има 45 милиона таквих грла, а у производњи предњачи Европа. У Немачкој и Аустрији је, дефинитивно, постигнут највиши ниво производње", тврди Трифуновић.

Осим сименталске из Европске Уније, највише увозимо холштајн расу говеда предодређену за производњу млека која, углавном, завршава на фармама Војводини. Стручњак у компанији "Таурус агро консалтинг" Радивој Ћосић каже да би посебну пажњу требало посветити исхрани јуница пред и након телења.

"У том периоду треба дефинитивно елиминисати метаболичке болести и велике ветеринарске трошкове. Имали смо прилике да обиђемо неколико фарми које су у сарадњи са "Имлеком" увезли стеоне јунице из Немачке. Одговорно тврдим да су ту грла потенцијала преко 7,8, 9 па и 10 хиљада литара", категоричан је Ћосић.

Он предлаже стандардизовање исхране говеда, а према њему, ту је одлучујућа улога саветодавних служби. Јер, како каже, није реткост да се стеоне јунице код фармера у Немачкој или Аустрији хране на један начин, другу врсту хране добијају у карантину у тим земљама, на трећи начин хране се у карантину код нас, а домаћин који купи јунице храни их четвртом врстом хране.

"Тада су животиње изложене стресу, па је могућа и појава болести", закључује Ћосић.

Након смањења броја крава за око 80.000 грла у последње две године, производња млека на граници је потреба тржишта. Стога је свако укрупњавање фарми, као и подизање млечности, значајно за наш сектор производње млека.