Динар (не)ће наставити да пада

Динар је достигао рекордно ниску вредност од 108,4 према евру. Економисти оцењују да су узроци пад извоза, увоз енергената, али и неизвесност око договора са ММФ-ом око аранжмана из предострожности. Док су мишљења о томе да ли би и како Народна банка Србије требало да интервенише подељена, око једног се сви слажу- негативни тренд слабљења националне валуте се наставља.

Бечејац Синиша Боројевић један је од многих грађана Србије који отплаћују стамбени кредит. Сваким слабљењем динара његов животни стандард све је лошији.

"Реално, ситуација није сјајна у држави и свако ко има стамбени кредит оптеретио се дугорочно и сигурно има проблем. Кад сам узео кредит пре четири и по године евро је био 80 и моја рата је била много мања него што је сада. Генерално је проблем пошто је све поскупело", пожалио се Боројевић.

Овакав развој ситуације са курсом динара требало би да иде на руку извозницима. Почасни председник компаније "Таркет" Никола Павичић сматра да је и садашњи курс прецењен.

"Захваљујући таквој политици курса, односно, нереално јаком динару, постали смо земља са најнижим извозом по глави становника у Европи", каже Павичић.

Када је реч о привреди, оваква ситуација са евром првенствено не одговара увозницима, каже председница Регионалне привредне коморе Сомбор Татјана Маглић.

"Овај скок у сваком случају не одговара увозницима и уколико потраје, довешће до повећања цена производа и услуга. Друга важна ствар која може да погоди наше привреднике су предузећа која су се кредитно задужила", истиче Маглићева.

Уредник часописа Економист Мијат Лакићевић очекује да ће топло време за разлику од економских прилика ићи на руку стабилизацији динара.

"По неким рачуницама евро је требало да иде на 110 динара, ја мислим да ће он до тога и доћи, само је питање кад. Мислим да ће се после овог пада динар стабилизовати једно време, али пошто се не очекују неке велике инвестиције ове године курс ће ипак морати да пада", оцена је Лакићевића.

Економиста Стојан Стаменковић упозорава на важан елемент који је утицао на курс.

"Извоз је крајем године почео да пада. Лоше перформансе спољнотрговинске активности значе и лоше перформансе привреде у целини. Наша привредна активност, каква год била, била је ослоњена на извоз", каже Стаменковић.

Прва ревизија аранжмана са ММФ-ом биће реализована након усвајања ребаланса буџета. Стаменковић каже да је и неизвесност око тог споразума утицала на пад вредности националне валуте.

"Овакво кретање курса има везе и са тим, јер инвеститори се уздржавају, банке колико могу свој краткорочни капитал извлаче напоље и наравно, тражња за девизама је знатно већа. Бојим се да ће се тај процес наставити", оцењује Стаменковић.

Економиста Горан Николић као најважнији разлог пада динара види увоз енергената и упозорава Народну банку Србије да, уколико не жели инфлаторни сценарио, мора одлучније да реагује.

"Прокламовани циљ о инфлацији 4 плус-минус 1,5 одсто са овим кретањем курса је доведен у питање и мислим да Народна банка ако жели да истраје на свом циљу, за који мислим да је нереалан, да ће морати енергичније да реагује", сматра Николић.

А шта да раде грађани који сваког дана све лошије живе? Економисти се слажу да чаробног штапића нема, али не очекују ни неке озбиљније потезе власти, јер као што знате- долазе избори.