Ћирић за РТВ: Постоји опасност од смањења привредног раста

Министар економије Небојша Ћирић је за Радио-телевизију Војводине изјавио да се са ММФ-ом разговарало о и томе да ли постоји потреба да се изврши корекција привредног раста са 1,5 на 0,5, узимајући у обзир, првенствено, проблем у еврозони, где су наши главни трговински партнери.

"И даље остајемо при томе да ћемо имати привредни раст ове године, и то је јако важно, а видећемо колики ће он бити. Пројекције ММФ-а обично су врло конзервативне. Неколико пута, 2009. и 2010. године, неке наше прогнозе у неким случајевима биле су егзактније од њихових, али то није ни важно. Важно је да имамо привредни раст, раст извоза, индустријске производње, и у овој као и у прошлој години", рекао је Ћирић гостујући у емисији "1 на 1" Радио-телевизије Војводине

Шта ће за неколико дана бити вест са преговора са ММФ и Владе Србије о ревизији аранжмана из предострожности? Да ли ће бити то да је аранжман успешно продужен, информација да ће нам привредни раст бити нула, а не један ипо, да ли ће влада одустати да буде жирант предузећима које се боре са ликвидношћу?

Према незваничним информацијама, Зузана Мургасова много је тврђи преговарач, него што је био случај са њеним претходником. Мисија ММФ је тражила да се влада и њен буџет врате у оквире који су претходно договорени.

С обзиром на чињеницу да ће расти бити највероватније смањен, односно да ће привреда стагнирати, од владе ће бити тражено да додатно стегне каиш. Колико је то могуће уочи избора, да ли је одржавање и гаранција за ликвидност предузећа питање економије или политике, колико је смислен оптимизам у овим околностима да ће бити пронађен партнер железари у Смедереву, нека су од питања за госта емисије, министра економије Небојшу Ћирића.

Говорећи о ванредној ситуацији због снега и хладноће, када је одлучено да индустрија не ради пуним капацитетом, министар економије је рекао да је у овом моменту доста тешко да се изађе са егзактном цифром колико би то губитак био због оваквог режима рада.

Неколико фабрика у нишавском, пиротском и тимочком округу је прекинуло рад. Ту су и Алфа плам из Врања, Ваљаоница алуминијума Севојно. Железара у Смедереву је привремено обуставила производњу, јер репроматеријал, ни реком, ни путевима, није могуће допремити, а 46 шлепера за ваљаоницу у Севојну чекају у Црној Гори", рекао је Ћирић.

Осврћући се на оцену шефа штаба за ванредне ситуације Предрага Марића да ће нас ванредна ситуација коштати око 85 милиона, Ћирић је истакао да та цифра представља трошак саме ванредне ситуације, у шта спада нпр. мазут, а да на то треба додати и трошак изгубљене производње.

"Ми ћемо имати ту цифру, када будемо имали информацију ко је од великих система, али и малих и средњих предузећа обуставио производњу. Ради се о изгубљеној производњи, извозу, о изгубљеном пословном профиту. Овај губитак ће бити краткорочан , јер не би требало да имамо дугорочне последице због тога што један број предузећа у Србији 7-10 дана неће радити", прецизирао је Ћирић.

Коментаришући данашње разговоре Министарства економије са ММФ-ом и дилему шта ће за неколико дана бити вест: да је продужен аранжман из предострожности, смањење привредног раста на нула или да влада одустаје од неких гаранција посрнулим фирмама, министар је изразио очекивање да ће главне вести бити да смо добили позитивну оцену, што ће бити показатељ да влада води одговорну фискалну и макроекономску политику и да штеди.

"Постоји опасност да смањимо пројекцију привредног раста са 1,5 на 0,5, али то је ситуација у свим земљама ЕУ. Морате узети у обзир да када имате проблем у земљама ЕУ, то не може да се не одрази и на нашу привреду, јер су наши глави трговински партнери из тих земаља", објаснио је Ћирић.

Одговарајући на критике да последњих дана слушамо само о оптимизму Владе Србије по питању аранжмана са ММФ-ом, налажењу партнера железари, а да неки економисти предлажу да се повећа ПДВ, да се замрзну плате и пензије, да се спроведу пореске реформе, Ћирић је истакао да влада неће повећавати ПДВ у условима кризе и да тај став није од јуче, већ од пре неколико година.

"Није било популарно ни замрзавати плате, није популаран ни рестриктивни буџет у изборној години. Не бих се сложио са критиком да нисмо предузимали конкретне мере, јер спасавајући железару нисмо водили рачуна само о 5.500 запослених у једној приватној компанији, већ о читавом ланци малих, средњих и великих предузећа која су наслоњена на железару. Влада не може да гарантује будућност радницима железаре, али ко данас може.

Ћирић је истакао да железара може да функционише у новим условима, али да све зависи од тога колика ће бити цена репроматеријала, челика...

"Да вас је неко питао 2006. године шта ће бити са Заставом, која је правила пар хиљада "југића", ви би рекли да фабрика мора да се затвори. Данас имамо фабрику и правимо ауто који ће донети 1,3 милијарде евра извоза", истакао је Ћирић.

На констатацију да 5.668 предузећа у Србији обуставило сва плаћања дуже од годину дана, што значи да ће бити обрисана из привредног регистра, да је 18.000 фирми изашло из система ПДВ-а, што значи да имају промет мањи од два милиона динара, министар економије је рекао да нико нормалан неће рећи да овде цветају руже.

"Морамо идентификовати проблем и рећи ситуација је озбиљна. Са друге стране, ми смо једна од ретких земаља чији је кредитни рејтинг побољшан, а и лидер смо у нивоу директних страних инвестиција 2011. године", рекао је Ћирић.

Одговарајући на питање да ли је влада покушала да убеди Зузану Мургасову да нисмо покушали да прекрајамо договор о буџету и да нисмо премашили договорени дуг, Ћирић је рекао да се прави велика фама око тога, у смислу "направићемо ово, па нико неће приметити", додајући да је срж неспоразума у различитом тумачењу гаранција за одређене инвестиционе пројекте, али и за ликвидност одређених предузећа.

"Морамо узети у обзир значај одређених предузећа, као што је Србијагас, али и чињеницу да је од гаранција које су предвиђене буџетом, прошле године само половина реализована. Србијагас испоручује енергент свима нама и ако не добију гаранције да узму кредит, неће функционисати ни остатак привреде, а неће ни грађани имати гас. Исто је и са покривањем губитака ЈАТ-а, јер се поставља питање да ли ми треба да имамо националног авио превозника", образложио је министар економије.

Ћирић је рекао да подржава идеју да пословни људи из Србије учествују у приватизацији ЈАТ-а, тако што би преузели 50 одсто акција.

"Зашто би подржавали само страни капитал, а били против домаћег? Ја не видим зашто ми континуирано дискриминишемо домаће инвеститоре у односу на стране. Авиобизнис није бизнис у коме може да се заради велики профити. Са друге старне, легалан домаћи капитал мора да нађе место и у Србији или ће отићи у Русију, Мађарску ...", истакао је Ћирић.

Објашњавајући колико је буџет у могућности да финансира железару у Смедереву, он је истакао да трошкови зарада износе само четири одсто укупних трошкова, а да су осамдесет одсто трошкови репроматеријала и сировина.

"Добра је ствар што ћемо у пар месеци реализовати уговоре и потраживања из времена Ју-Ес стила. С друге стране, имовина железаре није под хипотеком, што омогућава евентуално узимање кредита", рекао је Ћирић.

Он се осврнуо и на саопштење Фискалног савета, који је критиковао уредбу Владе Србије о повећању плата у локалним самоуправама, од којих ће неке бити повећане и до 17 одсто, што би, како тврде у Савету, могло да доведе до притиска да се тражи повећање плата на свим нивоима.

"Усклађивање плата за државну администрацију ће бити само у складу са растом инфлације и ништа више од тога. То је јасно заузет став, од кога се није одступило ни прошле године", кратак је био Ћирић.

Емисију "1 на 1" Радио-телевизије Војводине у којој је гост био министар економије Небојша Ћирић у целости можете да погледате овде.