Упозорење ММФ-а: Светска економија пред распадом

ВАШИНГТОН - Највиши представници развијених земаља у Вашингтону од петка расправљају о глобалној финансијској кризи, при чему су се, међутим, до сада једино сложили у томе да је ту кризу неопходно заједнички решити, указују данас аналитичари широм света.

Због тога је шеф Међународног монетарног фонда (ММФ) Доминик Штрос-Кан синоћ у Вашингтону, где је у току годишња скупштина ММФ-а и Светске банке, озбиљно упозорио светске лидере да са одговарајућим мерама не би требало одуговлачити пошто "светски финансијски систем балансира на ивици системског распада".

Пад банака или паника - шта је старије?

"Све снажнија узнемиреност у вези са солвентношћу неких највећих америчких и европских финансијских институција довела је светски финансијски систем на ивицу системског распада", цитирао је британски "Би-Би-Си" Штрос-Кана.

Председник ММФ-а разлоге садашње тешке ситуације види у "паници изазваној падом банака", на коју, према његовом мишљењу, развијене земље нису у довољној мери реаговале, тако да нису обновиле поверење у финансијска тржишта.

ММФ - фонд спаса

Штрос-Кан се јуче у Вашингтону састао са представницима земаља групе Г7, америчким председником Џорџом Бушом и представницима Светске банке, након чега је изјавио да би ММФ требало да "у дубину испита разлоге кризе и да координира своје поступке са осталим институцијама".

Према његовом мишљењу управо је ММФ прави фонд за тај посао који већ има припремљене изворе да би могао да помогне било којој земљи која се због последица кризе нашла у финансијским проблемима.

План уопштених мера

Изјава Штрос-Кана је уследила после серије преговора највиших финансијских званичника, који су почели у петак састанком министара финансија седам индустријски најразвијенијих земаља света групације Г7, који су усвојили акциони план борбе против финансијске кризе у пет тачака.

Тај план, који према мишљењу многих аналитичара, "није донео никакве конкретне, већ само уопштене мере", навео је Ројтерс, подржали су ноћас и финансијски представници из 158 земаља чланица ММФ-а, који су учествовали на састанку одбора ММФ-а.

Одбор ММФ-а, којим је председавао египатски министар финансија Јусуф Бутрос-Гали, саопштио је да одговори на кризу морају бити "изузетна будност, координација и спремност да се приступи одважним корацима", цитирале су Галија новинске агенције.

Банке испред живота

Акционим планом групе Г7, у којој се налазе САД, Немачка, Велика Британија, Француска, Јапан, Италија и Канада је, између осталог, истакнуто да је неопходно искористити сва расположива средства за подршку системски важним финансијским институцијама и не дозволити њихов крах.

Затим, да је неопходно предузети све неопходне мере ради деблокаде кредитних и финансијских тржишта и обезбедити широк приступ банкама и другим институцијама средствима која им обезбеђују ликвидност.

Акционим планом је предвиђено и да се банкама обезбеди могућност да добијају капитал не само из приватних, већ и из државних извора и то у довољним износима како би било обновљено поверење у кредитне операције.

Такође, како је истакнуто, неопходно је да се обезбеди поузданост националних програма за осигурање улога, а када то буде потребно да се примене мере ради обнове секундарних хипотекарних тржишта и других тржишта са хартијама од вредности.

Све ове мере се, према закључцима Г7, требају спроводити тако да буду заштићени порески обвезници и да то не буде на штету друге земље. Каква конкретна средства се за то требају употребити, у том документу се, међутим, не наводи, указују светске агенције.

Буш: Глобална одговорност

И председник САД је јуче, после сусрета са финансијским лидерима Г7, изјавио да текућа светска финансијска криза захтева глобалну и координарану одговорност, а да водеће индустријске земље треба да раде заједно ради што хитнијег решавања насталих проблема.

"Свако од нас признаје да је ово озбиљна глобална криза и зато је потребна и озбиљна глобална одговорност", прецизирао је Буш, у изјави датој новинарима, изражавајући уверење да водеће светске економије могу да изађу на крај са текућим изазовима, напомињући да ће САД користити сва расположива средства да реше насталу финансијску кризу у земљи.

Буш је, такође, упозорио на ограничено време у коме брзо треба радити да би се решиле све теже последице глобалне кредитне кризе која је почела у августу минуле године, након слома америчког хипотекарног тржишта.

ЕУ без финансијског уједињења

Он је оценио да се "корист од примене договорених мера неће осетити одмах, али ће наведене акције помоћи да се стабилизују тржишта и поверење у финансијске институције", наглашавајући да ће Г7 са свим овим у вези тесно сарађивати са другим земљама, означеним као групација Г20, у којој су и Кина, Индија и Русија.

У сусрет том скупу јуче су се француски председник Никола Саркози и немачка канцеларка Ангела Меркел сагласили да је неопходан заједнички наступ обе земље у решавању "кулминирајуће финансијске кризе", из које се Европа, другачије не може извући.

Истовремено су, међутим, искључили могућност стварања целоевропског спасоносног фонда који би помагао банкама пред претећим крахом, објавиле су светске агенције.