Русија о "Набуку": Урађено најлакше, проблеми остају

МОСКВА - Потписивање међудржавних споразума о пројекту изградње гасовода "Набуко" данас у Анкари неће убрзати његову реализацију и неће решити проблеме везане за тај пројекат, од којих је главни - недостатак сировинске базе, оценили су руски стручњаци.

По њиховом мишљењу, преговарачки период ће се продужити још до три године, а почетак реализације ће, уз то, омогућити Турској и Туркменији, од којих пројекат веома много зависи, да испоље гео-политичке амбиције.

Међувладин споразум о пројекту "Набуко", који предвиђа допремање природног гаса из басена Каспијског мора у Европу, заобилазећи Русију, потписало је данас пет од шест земаља које учествују у њему - Турска, Аустрија, Мађарска, Бугарска и Румунија, док Немачка, која такође учествује у реализацији пројекта, није ставила потпис на споразум јер није транзитна земља, пренела је агенција РИА Новости.

Водећи стручњак руског центра за политичку коњунктуру Максим Минајев сматра да је тешко очекивати да ће после овог споразума уследити озбиљни помаци. "Једна ствар је бирократско усаглашавање, а друга - доношење стварних одлука, између осталог , о изградњи гасовода и усаглашавање нијанси које искрсавају током процеса рада".

Истичући да стварне одлуке о "Набуку" могу да уследе приближно за три године, Минајев је додао да много зависи од темпа реализације руских гасоводних пројеката. Он је оценио да ће се "'Набуко', "највероватније, развијати синхронизовано с 'Јужним током' и можда настојати да га престигне".

Вредност "Набука" се процењује на 7,9 милијарди долара и предвиђа транспорт гаса у европске земље преко Азербејџана, Грузије, Турске, Бугарске, Румуније, Мађарске и Аустрије. Тај гасовод би требало да представља продужетак већ изграђеног гасовода Баку-Тбилиси-Ерзурум и предвиђен је за транспорт 31 милијарде кубних метара гаса годишње.

Позив Турској за "Јужни ток"

У Русији се са скептицизмом односе према изгледима за реализацију тог пројекта и предлажу турској страни да се прикључи пројекту "Јужни ток", који предвиђа испоруке руског гаса у Европу по дну Црног мора и даље преко Балканског полуострва.

Присталице "Набука" су уверене да ће реализација тог пројекта, упоредо са смањењем зависности Турске од руског гаса (око 65 одсто увозног гаса Турска добија од Русије), омогућити Турској да ојача основу за процес интеграције у Европску унију.

Сем данас потписаног споразума о транзиту, треба још да буду потписани споразуми о изградњи и испорукама гаса, указао је руски аналитичар за нафту и гас Александар Јеремин. Он сматра да не би требало да буде проблема са споразумом о изградњи, али су испоруке за сада под знаком питања, с обзиром на то да је главни проблем "Набука" недостатак ресурсне базе.

Званичан рок завршетка изградње је 2014. година и он ће бити испоштован, али се не може очекивати да тај гасовод буде у потпуности попуњен - пре ће бити попуњена само трећина његових капацитета, максимум половина, сматра Јеремин.

Битка за придобијање Туркменије

Руски стручњаци указују да ће много зависити од Туркменије која за сада бира да ли ће бити с Русијом или ЕУ. "Изјаве руководства Туркменије о могућој подршци 'Набуку', по мени, значе мало, јер је оно за последње пола године не једном мењало ставове", сматра Јеремин.

Минајев је убеђен да ће се Туркменија највероватније на крају приклонити "Набуку", с обзиром на погоршање односа између Москве и Ашхабада у сфери гаса у последње време због смањења руских куповина туркменског гаса, уз истовремено активирање односа ЕУ и САД с Туркменијом.

У трци за придобијање Туркменије победиће онај ко јој пружи значајнију политичку подршку, сматра Минајев. Могуће је да захваљујући "Набуку" Туркменија заради политичке поене ради јачања свог утицаја у средњој Азији, указао је он.

У том правцу се труди да иде и Турска - да заради поене на противуречности између извозника гаса Русије и ЕУ, која настоји да смањи зависност од руског гаса. Турска покушава да диктира услове транзита и да повеже питање реализације "Набука" с могућним приступањем Унији.

"Турска, међутим, зависи и од САД и преференција које су оне спремне или нису спремне да јој пруже, пре свега кад је реч о јачању утицаја Турске у Закавказју или Ираку", мисли Минајев. Уколико Анкара буде задовољна понудама Беле куће, она може одустати од претензија на приступање ЕУ, којима се активно противе Немачке и Француска", указао је руски стручњак.

"Очигледно је да неће бити руских предлога корисних и за Турску - ми нисмо заинтересовани за учешће Турске у решавању проблема у Нагорно Карабаху", додао је Минајев.

Према његовом мишљењу, потписивање споразума можда неће убрзати рокове реализације "Набука", али ће у сваком случају омогућити Турској да постане значајнији играч на макрорегионалном плану и да реализује своје давнашње амбиције да постане "транзитни мост" између Европе и Азије.

"Очекујем да се питање Туркменије реси током идуће године, а у следеће две до три је на реду Иран који због санкција Уједињених нација за сада нема право да испоручује гас у ЕУ", рекао је Јеремин и додао да, уколико се оба питања реше успешно, постоји шанса да се тај гасовод у потпуности напуни.

Кључни проблем недостатак ресурса

За сада недостатак ресурса за "Набуко" остаје кључни проблем. С тим у вези, Јеремин далеко оптимистичније оцењује перспективе "Јужног тока", с обзиром на то да су већ постигнути споразуми о испорукама гаса. "Рок његове изградње је 2015, а главни проблем је потписивање споразума о изградњи од стране земаља учесница, што треба да се заврши већ у трећем кварталу ове године", истакао је Јеремин.

Тај стручњак оцењује да је вероватноћа успешног пуштања у рад "Набука" мања од 50 одсто.

Оба стручњака сматрају да, без обзира на позиве, Русија неће учествовати у "Набуку". "То би значило конкурисање самој себи", указао је Јеремин. По његовом мишљењу, Русији је економски и политички исплативо да сачува своје пројекте.

Сем тога, у случају прикључења "Набуку", Русија би морала стално да усаглашава своју позицију са осталим учесницима, а с обзиром на то да је тај пројекат од почетка оријентисан на Брисел, сигурно је да њихова мишљења не би одговарала интересима Русије, сматра Минајев.

Директор руског фонда за националну енергетску сигурност Константин Симонов је у изјави за руски Интернет дневник Газета.ру рекао да после потписивања споразума у Анкари остају три нерешена проблема. Први је везан за испоруке гаса, при чему је "проблематичан" испоручилац, сем Туркменије, и Азербејџан.

Други је Турска, с обзиром на неизвесност турског прикључења ЕУ и не до краја договорене услове за транспорт гаса преко Турске.

Трећи проблем је мали капацитет "Набука" од само око 30 милијарди кубних метара гаса годишње у време када ће Унији до 2015. бити потребно 100 до 150 милијарди кубика.