Руси у Севастопољу и након 2017. године

Украјина ће дозволити Русији да остави своју црноморску флоту у луци Севастопољ и након 2017. године, рекао је новоизабрани украјински председник Виктор Јанукович руској телевизији.

Јанукович, лидер опозиције, који је на изборима прошлог викенда победио премијера Јулију Тимошенко, рекао је да жели да побољша "гасне" односе са Русијом и да намерава да оживи идеју стварања конзорцијума који ће омогућити Москви да буде ко-управитељ украјинских гасовода.

"Уколико се оформи конзорцијум Русија и ЕУ имаће приступ контроли и управљању система транспорта гаса и тиме добити гаранције о енергетској безбедности", рекао је Јанукович.

Он је додао да ће то у потпуности одговарати Украјини јер неће изгубити количину транзитног гаса и тиме ће се остварити економски интереси Кијева.

Украјина у потпуности зависи од руске енергије док је Москви стало да задржи своју флоту у Севастопољу, једној од највећих руских база у иностранству, што се види као гаранција да Кијев неће ући у NATO, а што је својевремено најавио одлазећи председник Виктор Јушченко.

"Морамо да се вратимо пријатељском формату наших односа и да радимо на добробит наших земаља", рекао је Јанукович државној телевизији "Вести-24".

Он је додао да је веома важно да се простудирају многа питања у "једном пакету", не одбацујући могућност да црноморска флота остане у Севастопољу и након 2017. године.

Многи аналитичари кажу да Јанукович мора да понуди Москви уступке како би Русија смањила цене гаса Украјини.

Јанукович је поновио да ће покушати да убеди Москву да не гради нове гасоводе како би смањила транзит гаса кроз Украјину.

Као једно од решења је предлог Кијева да Москва и ЕУ заједно управљају украјинским гасоводима чиме би се повећало снабдевање и избегли спорови који су довели до прекида испоруке прошле године, не само Украјини већ и већем делу Европе, која у великој мери зависи од руских енергената.

Москва је предложила да повећа проток гаса преко Украјине уколико јој се дозволи да ко-управља гасоводима, али је Украјина усвојила закон о забрани приватизације гасовода.

Москва је од тада одлучила да повећа испоруке заобилазећи Украјину и гасне кризе две земље само су убрзале кључне пројекте гасоводе Северни и Јужни ток, којима ће се испоручивати гас ипод Балтичког и Црног мора северној и јужној Европи.