ММФ препорука развијенима - стезање каиша

Развијене земље са високим буџетским дефицитима већ морају да почну да припремају јавно мнење за "стезање каиша", које би требало да почне идуће године, оценио је други човек Међународног монетарног фонда (ММФ) Џон Липски.

Заступник шефа ММФ-а тврди да консолидација буџета захтева пуне и свеобухватне мере штедње, чији саставни део мора бити реформа издашних здравствених и пензионих система, смањивање издатака и повећање пореских прихода.

"Решење тих фискалних проблема је приоритет у краткорочном раздобљу, пошто бојазни које се односе на одрживост буџета могу да наруше  поверење у оживљавање привреде", изјавио је Липски на економској конференцији под називом "Кинески развојни форум".

Од идуће године, консолидација

Већина развијених земаља ће у овој години наставити са финансијским стимулацијама, што ММФ подржава.

Владе, међутим, како истиче Фонд, морају почети са консолидацијом буџета већ идуће године, уколико оживљавање глобалне економије буде трајно.

Према мишљењу Липског, политичари би већ требало да почну да објашњавају грађанима да је пооштравање буџетске политике неизбежан предуслов за здраву привреду.

ММФ прогнозира да смањивање реалних каматних стопа и одржање јавних дугова на послекризним нивоима, може годишње да смањи потенцијал раста развијених економија за пола процентног бода.

Владе, осим тога, према мишљењу те међународне финансијске институције, морају да пооштре законску регулативу која се односи на фискалну одговорност и да побољшају избор пореза.

Трећу тачку представљају реформе здравственог и социјалног осигурања, као што је, на пример, повећање старосне границе за одлазак у пензију.

Липски, такође, сматра да ће те реформе, дугорочно гледано, имати позитиван утицај на развој буџета, при чему ће краткорочни негативни утицаји на укупну тражњу бити мали.

"Могуће је да ће већина развијених економија, рачунајући неколико највећих, задржати фискалне стимулације и у овој години, али би у 2011. требало да почне фискална консолидација", тврди Липски.

Већи дуг од БДП

Према оцени ММФ-а, дуг групе седам најразвијенијих земаља света Г7, 2014. године ће достићи 110 одсто вредности њихових бруто домаћих производа (БДП), при чему је тај однос 2007. године био 75 процената.

То ће се догодити, сматра ММФ, и када би те земље престале са масивним дотацијама у своје кризом уништене привреде. Изузеци су само Канада и Немачка.

Најбогатије државе се тако налазе на нивоу задужености незабележеном још од почетка педесетих година прошлог века, односно од времена послератне обнове. 

Међународне агенције за рејтинге недавно су смањиле кредитни рејтинг Грчке, при чему су, наводно, остале богате земље, бар за сада, безбедне. Експерти, међутим, са узнемиреношћу прате ситуацију у Португалији, Шпанији, Италији, Великој Британији и САД, указују светски медији.

Да би се до 2030. године вратили просечни износи јавног дуга у односу на БДП на предкризни ниво од 60 процената, то би захтевало да земље од 2020. током предстојеће деценије, достижу у просеку основни структурални салдо, односно биланс без урачунавања отплате кредита, на нивоу од четири процента БДП-а.

Липски је, такође, упозорио, да би завршетак стимулација значио смањење буџетских дефицита само за један проценат БДП-а.

"Дакле, само одржање односа јавног дуга према БДП-у на послекризним нивоима, захтеваће нове мере", закључио је он.