И новосадски Јермени обележили Дан геноцида

НОВИ САД, ЈЕРЕВАН - Више хиљада Јермена положило је данас цвеће на споменик жртвама масовног покоља Јермена који су починили Турци током Првог светског рата. Годишњицу страдања милион и осам стотина хиљада Јермена, које су давне 1915. године Турци погубили, скромно је обележила и неколицина Јермена од укупно 50, колико их данас живи у Новом Саду.

Поред чињенице да су православне вере,  јерменски и српски народ везује трагична судбина.

Још у 13. веку Јермени су населили ове крајеве и помињу се  као једни од оснивача Петроварадина...

Јерменски мајстори су, између осталог,  градили и фрушкогорске манастире.  За РТВ  о томе говори Лејла Хакобјан, председница Друштва Српско-јерменског пријатељства, основаног пре осам година.

Јерменска црква у Новом Саду првобитно је била изграђена 1746. године, да би 100 година касније изгорела, а храм је обновила новосадска добротворка Марија Трандафил.

Црква је поново, због проширења Булевара Михајла Пупина, срушена пре 46 година, а  Друштва Српско-јерменског пријатељства чека да градске власти испуне своје обећање и поново изграде нову јерменску цркву.

Иначе у центру Новог Сада, на платоу код подземног пролаза, преко пута „Базара",  налази се спомен плоча, настрадалим југословенским пилотима који су 1986. године носили помоћ јерменском народу, који је био погођен стравичним земљотресом у којем је страдало 50 хиљада људи.

Турска признаје, али и редукује

Покољ Јермена током Првог светског рата Јереван и други у свету сматрају геноцидом. Турска прихвата чињеницу да су Турци у време Отоманског царства убили велики број православних Јермена, али негира да је убијено 1,5 милиона Јермена, односно да је реч о геноциду.

Према традицији, амерички председник Барак Обама издаће саопштење поводом убистава Јермена, али се не очекује да ће овом приликом употребити термин геноцид, с обзиром да су Анкара и Јереван данас најавили да ће нормализовати међусобне односе.

"Свака од наших невиних жртава има име, породицу, своју причу", изјавио је председник Јерменије Серж Сарксијан, чији су разговори са председником Турске Абдулахом Гулом прошле године утрли пут постизању споразума.

Признавање геноцида није услов

"Процес признавања геноцида над Јерменима није усмерен против турског народа и признавање геноцида од стране Турске није предуслов за успостављање билатералних односа", изјавио је Сарксијан.

Дипломате истичу да "мапа пута" тек треба да буде потписана и да она утврђује временске рокове за постепено успостављање дипломатских односа, отварање турско-јерменске границе и рад на "комисији историјских размера" која би се позабавила јерменским тврдњама о геноциду.

Турска је затворила границу према Јерменији 1993. године у знак солидарности са муслиманима у Азербејџану током њиховог сукоба са јерменским сепаратистима у региону Нагорно-Карабах.

Јерменски националисти и дијаспора противе се обнављању односа са Турском док она не призна да су масовна убиства Јермена била геноцид.

Националистичка Јерменска револуционарна федерација (АРФ) најавила је да ће да преиспита учешће у владајућој коалицији због најављеног споразума са Турском.