Геноцид над Јерменима угрозио турско-америчке односе

ВАШИНГТОН - Деценијама је Анкара успевала да спречи америчке законодавце да усвоје резолуцију о геноциду над Јерменима у Турској пре више од 90 година. Данас, у време када је Анкара потребна Вашингтону више него икад, заговорници резолуције су на прагу победе. Разлог, зашто баш сад, је слаб положај председника Џорџа Буша, који се противи осуди Турака као починиоца геноцида, и новој снази вођа Демократске странке у Представничком дому, који су за осуду.

Сада је на председници дома, Ненси Пелоси да одлучи да ли ће и кад заказати гласање у дому. Пелоси каже да ће предлог бити изнет пред конгресмене ове године.
Председница, која је заузела најмоћнији положај у Представничком дому када су демократи преузели власт у јануару, долази из гласачког дистрикта Калифорније где живи велики број Јермена и јавно је подржавала осуду за геноцид пре него што је постала вођа дома.
"У Конгресу сам већ 20 година, и већ 20 година стално се говори како није згодно време за то," каже она. Турска је у очима Вашингтона имала стратешки положај у доба хладног рата, у заливском рату 1991. године и данас, у текућем рату у Ираку.
"Зашто сад? Зато што што никад није добро време, а цело руководство Демократске странке даје подршку," каже Пелоси.

Осуда геноцида из 1915. године

Средином прошле седмице, Спољополитички комитет дома донео је резолуцију којим је рашчистио пут за гласање о осуди онога што се сматра геноцидом над Јерменима, чиме је почео лом у
америчко-турским односима.
Реч је убиству скоро 1,5 милион Јермена које су последних година Првог светског рата побили Отомански Турци, у трегедији коју многи историчари широм света сматрају за први геноцид двадестог века.
Турска одбија да убијања, почињена у време пропасти Отомаског царства, значе организовани геноцид. Кажу да су бројеви надувани, а да су убијени били жртве буне и грађанског рата у коме су страдали и муслимани као и, већином хришћански, Јермени.
Анкара је месецима радила да спречи конгресмене у изгласавању осуде. Чак је наговестила да ће размотрити затварање путева снабдевања кроз Турску за Ирак, од кључног значаја за америчке војне операције.
Турски амбасадор у Вашингтону позван је кући "на консултације." Амбасадор САД у Анкари позван је у министарство спољних послова где му је речено да је Турска "узнемирена" због резолуције.

Сарадња старих савезника пред пуцањем?

Аналичари кажу да би погоршање односа двоје старих савезника могло навести Турску да пошаље трупе у северни Ирак да гоне курдске побуњенике, што је потез коме се Вашингтон противи јер би нови упад турске војске уздрмао једну од неколико релативно стабилних и мирних
ирачких области.
Турска је прекинула војне везе са Француском прошле године када је франуцуски парламент одобрио закон који проглашава за кривично дело свако порицање да је масовно уништавање Јермена у Турској геноцид.
Али, Турска може много више да изгуби кидањем веза са Вашингтоном. САД су јој водећи пословни партнер. Трговинска размена је прошле године изнела 11 милијарди долара, а америчка индустрија оружја снабдева Турску већином војне опреме.
Око 70 одсто америчког ваздушног превоза терета за Ирак иде кроз Турску, као и једна трећина горива за америчке трупе. Америчке базе добијају воду, намирнице и разну робу турским камионима који прелазе преко северног курдског региона Ирака.