Европи и централној Азији прети енергетска криза ?

Иако су Европа и централна Азија богате изворима енергије у будућности ће се тај регион суочити са несташицом енергената, уколико у наредних 20 година не уложи више од три билиона долара за развој те индустријске гране, оценили су стручњаци Светске банке (СБ).

"Мора се хитно деловати - време игра кључну улогу", поручио је директор сектора за одрживи развој за Европу и централну Азију у СБ Питер Томпсон.

Он је додао да је "СБ спремна да помогне земљама региона да задовоље своје енергетске потребе и то кроз изградњу атрактивне климе за инвестиције у енергетици, као и у обезбеђењу приступа разним изворима финансирања, укључујући и оно намењено трговини гасовима са ефектом стаклене баште."

У извештају "Без светла, енергетска предвиђања за источну Европу и бивши Совјетски Савез", који је СБ представила јавности, наводе се процене улагања у основни развој енергије од 2010. до 2030. у износу од скоро 1,3 билиона долара како би се осигурала довољна количина нафте, гаса и угља.

Поред тога, регионалној енергетској инфраструктури "очајнички је потребно унапређење", наглашава Томпсон.

Капацитети за производњу струје једва да су, према речима Томпсона, повећани у односу на почетак деведесетих година прошлог века, а електране су већ старе.

"У наредних 20 до 25 година потребна су улагања у овај сектор од око 1,5 билиона долара, уз додатних 500 милијарди долара неопходних за инвестиције у даљинско грејање", додао је Томпсон.

Он је објаснио да су, после распада Совјетског Савеза, нове државе у Европи и централној Азији прошле кроз шест година драматичног привредног пада, после кога је уследио снажан и динамичан опоравак, али да се током опоравка није довољно улагало у енергетски сектор, иако су и потрошња и производња константно расле.

Уз подсећање да су управо те државе највећи снабдевачи енергијом и за источну и за западну Европу, Томпсон истиче да изградња енергетских објеката траје годинама и да је зато потребно реаговати - сада.

"Тако велике инвестиције, веће од три билиона долара, не може у овом региону обезбедити само јавни сектор. Привлачење приватних улагача захтеваће промену инвестиционе климе како би она довела до таквих улагања", рекао је он.

После завршетка текуће економске кризе, у којој је потражња за енергијом значајно опала, очекује се да потражња за примарном енергијом у региону порасте за 50 одсто до 2030. године, док ће се потражња струје увећати чак 90 процената.

Због тога Светка банка препоручује локалним владама да са много више напора и контроле донесу и спроведу законе којима ће се повећати енергетска ефикасност.

"Улагањем у енергетску ефикасност постижу се три циља у исто време и уз најмање трошкове: мања емисија гасова са ефектом стаклене баште, већа енергетска сигурност и одрживији привредни раст", наведено је у извештају уз назнаку да "додатно инвестирање од једног долара у енергетску ефикасност смањује за два долара потребу улагања у производне капацитете."