Африка: Најмање загађују, а највише испаштају

АДИС АБЕБА - Африка ће ставити вето на било какав споразум о климатским променама којим се не излази у сусрет захтевима да богате земље исплате новац за сузбијање негативних ефеката глобалног загревања на континенту, изјавио је јуче етиопски премијер Мелес Зенави.

На самиту УН о клими, који је предвиђен за децембар у Копенхагену, требало би да се постигне глобални договор о борби против климатских промена и да се формулише Пост-Кјото протокол о смањењу емисије штетних гасова у атмосферу, преноси Ројтерс.

Најмање загађују, а најтеже погођени

На конференцији стручњака за климатске промене у Адис Абеби, премијер Мелес је изјавио да ће Африка учинити нелегитимним сваки споразум који не буде узео у обзир "минималне захтеве" црног континента.

"Ако треба иступићемо из преговора који прете да постану још једно насиље над нашим континентом", упозорио је Мелес.

Он није навео колико Африка очекује од богатих земаља у Данској, али би, према процени неких експерата, Африканци требало да траже до 200 милијарди евра годишње.

Овај континент само незнатно доприноси загађењу које се окривљује за глобално загревање, али је најтеже погођен циклусима суша и поплава који већ погађају неке његове регионе.

Десет лидера афричких земља се прошлог месеца у централи организације Афричке уније (АУ), у етиопској престоници Адис Абеби, сложило да на преговорима у Копенхагену њихов континент заузме јединствен став.

"Африка ће послати само један тим преговарача, који ће бити овлашћен да преговара у име свих чланица АУ", рекао је премијер Мелес, додајући да афрички интереси неће бити гурнути у страну као што је то обично случај.

Сиромашнима девет десетина терета отопљавања

Етиопски премијер је раније ове године изнео тезу да су загађења на северној хемисфери можда изазвала катастрофалне глади у његовој земљи осамдесетих година прошлог века.

У студији коју је у мају објавио Глобални хуманитарни форум, са седиштем у Женеви, наведено је да сиромашне земље подносе девет десетина људског и економског терета глобалног отопљавања. С друге стране, 50 најсиромашнијих земаља света заједно су одговорне за испод један одсто емисије угљен диоксида која, по мишљењу научника, представља главну претњу клими планете.

Земље у развоју оптужују богате државе да нису преузеле вођство у значајнијем смањивању емисије гасова с ефектом стаклене баште и да покушавају да на сиромашне пребаце већи терет смањења те емисије, не обезбеђујући им при том ни помоћ, ни технологију.