СНВ: Мањински статус за Србе у Црној Гори неприхватљив

ПОДГОРИЦА - Српско народно веће (СНВ) у Црној Гори сматра да су "инсинуације" да формирање српског савета аутоматски значи и мањински статус за Србе неприхватљиве и потпуно нетачне, јер "Срби у Црној Гори немају статус".

"Такав став производи опасне претпоставке да су друге националне заједнице већинске у Црној Гори, што је такође апсолутно неутемељено и нема покрића у званичном попису", каже се у саопштењу СНВ-а. У саопштењу се наводи да СНВ, као подносилац групне иницијативе за формирање српског савета, поздравља одлуку о одржавању електорске скупштине за избор чланова српског савета у Црној Гори.

"Формирање српског савјета је потреба српског народа у Црној Гори, ради остваривања уставних гаранција заштите идентитета које су предвиђене у исто названом поглављу новодонесеног Устава Црне Горе", наводи се у саопштењу. У СНВ оцјењују да све што је једна национална заједница кроз наводно демократску парламентарну борбу могла да изгуби то је српски народ изгубио у периоду вишестраначја.

"Српски савет се не формира да би Србе у Црној Гори прогласио мањинским народом, нити да би делио православни народ на Србе и Црногорце, већ да би Срби остали Срби, на свом историјском простору", наводе у СНВ-у.

У тој организацији сматрају да је у Црној Гори посљедњи попис становништва показао да нема већинског народа, "па је практично немогуће да српски народ буде мањински народ у односу на било коју националну заједницу". СНВ оцјењује да је исти случај и са инпутирањем да се жели подела православног народа у Црној Гори.

"Иницијатори формирања српског савета само желе да Срби поврате ускраћена права и буду у свему равноправни са другим националним заједницама, не повезујући себе у било каквом контексту са грађанима Црне Горе, који се легитимном вољом изјашњавају као национални Црногорци", наводи се у саопштењу.

У СНВ верују да ће све политичке партије, са и мало демократског капацитета, подржати формирање српског савета ради остваривања основних људских и националних права кроз државне институције Црне Горе, јер то гарантују све међународне конвенције, које се баве том проблематиком.