САД: Проблеми у процесуирању ратних злочина у Хрватској

Заостаци у решавању судских предмета, неефикасно процесуирање ратних злочина, кашњење у повратку имовине верских заједница, проблеми с којима се суочавају српски повратници и дискриминација Срба и Рома највећи су проблеми Хрватске, истиче се у годишњем извештају Стејт департмента о стању људских права у свету.

У извештају за 2009. године, који је синоћ објављен, истичу се проблеми с пребивалиштем за српске избеглице који немају хрватско држављанство, као и да влада врло споро спроводи програм решавања захтева особа, углавном Срба, који су имали станарско право у друштвеним становима пре рата, али су га изгубили током рата, за шта се наводе подаци о 13.695 тих захтева, од чега 4.576 у градовима.

Срби су и даље дискриминисани на више подручја укључујући извршење правде, запошљавање и становање, а у ратом погођеним подручјима и даље су субјект друштвеног узнемиравања и дискриминације, при чему локалне власти често одбијају да запосле квалификоване Србе, чак и ако се ниједан Хрват не јави на конкурс.

Седам година после доношења Уставног закона о националним мањинама, власти нису спровеле пропис о размерном запошљавању мањина у јавном сектору, а оне чине најмање 15 одсто становништва, истиче се у извештају.

С друге стране, истиче се да прошле године није било насиља над српским повратницима у већини крајева Хрватске, осим околине Задра и Шибеника, довршетак процеса враћања српских кућа и њихове обнове.

Велики проблем је неефикасно процесуирање неких домаћих ратних злочина, али се у извештају истиче да тужилаштва у Хрватској раде ревизију свих таквих суђења која су у току и пресуда у одсуству.

Наводи се пример Бранимира Главаша који је осуђен на 10 година затвора због утврђене одговорности за убиство српских цивила у Осијеку и његово избегавање казне бекством у БиХ, док истовремено службено остаје посланик, прима плату и друге бенефиције све док пресуда не буде правоснажна.

Хрватска влада наставља с радом око повратка заузете приватне имовине њиховим законитим власницима, али закон не дозвољава повраћај имовине само лицима која су биле држављани у време његовог доношења, не и страним држављанима. Истиче се и да повраћај имовине верских заједница остаје проблем за све веће верске групе.

Извештај указује на проблем наставка одређеног утицаја владе на медије и на повећање притиска комерцијалних интереса, као и да се власници медија и даље мешају у уређивачку политику.

У извештају се као проблеми помињу и насиље према женама и дискриминација према хомосексуалцима и оболелима од ХИВ/АИДС-а.

У извештају се нарочито истиче широки друштвени ангажман хрватске владе на сузбијању корупције.