Почела кампања "Чувари река"

Светски фонд за природу, једна од највећих независних организација која се бави заштитом природе, почео је кампању "Чувари река". Очекује се да та кампања ће допринети заштити речних подручја у будућем UNESCO-вом  прекограничном резервату биосфере Мура - Драва - Дунав“. Више о томе Драгана Ратковић:

Успешна заштита очуваних река захтева редовно праћење стања, како би се на време уочиле и отклониле могуће претње. Мрежа "Чувара река" настала је удруживањем невладиних организација у региону који ће бринути о рекама у будућем резервату биосфере Мура - Драва - Дунав", објашњава директорка Дунавско-карпатског  програма WWФ-а  у Србији Душка Димовић.

"Кампања је покренута у оквиру пројекта "Европска линија живота" и подразумева заштиту европског Амазона, тако смо га назвали. Европски Амазон је у ствари будући резерват биосфере Мура – Драва – Дунав, који ће обухватати: Хрватску, Словенију, Мађарску, Аустрију и Србију. У случају чувара реке, замишљено је да они патролирају рекама. "WWФ" ради са "Еуронатуром", организацијом из Немачке и локалним невладиним организацијама у Србији и Хрватској", наводи Димовић.

Удружење "Подунав" у Бачком Моноштору, које се бави заштитом природе и развојем еко туризма, део је мреже "Чувари река".

Секретарка  удружења Зденка Митић каже да су, кроз пројекат, остварили сарадњу са сличним организацијама код нас, али и онима у Хрватској, ради заједничке заштите Дунава који нас повезује.

"За сада постоји мрежа организација које су повезане и које заједнички планирају да раде и већ имају неке активности на мониторингу, а ту се подразумева фотографисање и посматрање, а касније наравно и предузимање конкретних мера на уклањање претњи које могу да угрозе резерват и уопште околину. Ту се подразумевају обалоутврде и остали објекти на рекама”, рекла је Зденка Митић.

Осим праћења негативних утицаја на реке и природна добра уз њих, предвиђено је да се чувари река укључе и у друге активности. У јануару су већ учествовали у зимском пребројавању птица водених станишта, а планирано је  и да  раде на обнављању и ревитализацији влажних подручја, не само ради очувања биодиверзитета, него и  да би се спречиле поплаве и омогућило пречишћавање река.

За успостављање резервата биосфере, осим заштите природе, важно је и очување традиционалног начина живота уз Дунав и повезивање локалних заједница,  каже Димовићева: "Тако да ће фестивал неки вероватно бити организован на јесен ове године који би повезао свих ових 5 земаља и уопште ће се радити на томе да се што више направе неке студијске посете да се људи повежу, јер једноставно тај резерват биосфере би требало да се препозна, као кад причамо о Карпатима, Алпима или Медитерану. Идеја би била да се направи тако неки "Подунавски регион" који би их све објединио."

Зденка Митић каже да су становници Бачког  Моноштора свесни чињенице да је Горње подунавље део јединственог природног добра, које је само  испресецано административним границама.

"Познато је да је Дунав основна повезница нас и осталих земаља у окружењу, с тим што је та река за становнике конкретно Бачког Моноштора одувек представљала центар свог начина живота и дефинисала начин живота становника, који је био одређен самом реком Дунав и њеним целим екосистемима", објашњава Митић.

Зато ће подручја обухваћена прекограничним резерватом биосфере Мура-Драва-Дунав бити повезана и туристичком понудом, што ће допринети и њиховом развоју, верује Душка Димовић.

"Пошто они подразумевају ту хармонију човека и природе. Тако да Апатин и Сомбор ће вероватно бити у границама тог будућег резервата биосфере и самим тим ће то допринети њиховој туристичкој понуди", навела је она.

У вези са успостављањем прекограничног резервата биосфере, одржана је конференција у Будимпешти на којој је утврђен програм рада. За мај планиран је састанак у Копачком риту, да се види докле су стигле припреме за номинацију, а у септембру очекује се и проглашење првог резервата биосфере Мура – Драва – Дунав, који повезује 5 земаља, најављује Душка Димовић.

WWF је одлучио да, када се прогласи резерват, земљама које су укључене, додели награду "Дар земље", такозваног Оскара за допринос заштити природе на глобалном нивоу.

Биће то највеће заштићено природно добро у Европи, са 800 хиљада хектара, где ће људи  живети у очуваној природи.